Značaj plivanja za decu
Značaj plivanja za decu je nemerljiv u današnjem vremenu.
Pod pojmom plivanje treba razumeti održavanje čoveka na površini vode u horizontalnom položaju i pomeranje u vodi pomoću odredjenih pokreta ruku i nogu а bez upotrebe pomoćnih sredstava.
Plivanje u našem sistemu fizičkog vaspitanja zauzima sve značajnije mesto.
Treba imati na umu da znanje plivanja, pre svega, štiti. ljude od pogibije u nesretnim slučajevima na vodi, omogućuje izvodjenje mnogih radnji vezanih za vodenu sredinu. Sistematsko vežbanje plivanja je veoma korisna i zdrava fizičkih aktivnost.
Bavljenje plivanjem nesumnjivo dovodi do prilagodjavanje organizma na novu vodenu sredinu ostavljajući relativno trajne pozitivne posledice po naš organizam. Plivanje, pre svega, pozitivno deluje na motoričke i funkcionalne sposobnosti dece i omladine, pomaže fizičkom razvoju uključujući poboljšanje zdravlja.
Obzirom na harmonično opterećenje organizma za vreme plivanja, kada је aktivna skoro celokupna muskulatura gorni i i donjih ekstremiteta , trupa i karličnog predela, plivači vremenom postaju snažni , proporcijalno razvijeniji, skladnih oblika i dobrog držanja tela. Potkožno masno tkivo kao zaštita organizma od gubljenja toplote u vodi, čini hovu siluetu oblom, blagih formi i prelaza.
Značaj plivanja je nemerljiv naročito za mlad organizam koji je usled relativno slabe musculature trupa i nepovoljnih uslova svakodnevnih aktivnosti(dugo sedenje denje u klupi i za računarom) izložen raznim deformitetima kičmenog stuba.
U horizontalnom položaju, sa rasterećenim kičmenim stubom, usled isključenja dejstva zemljine teže, plivač, vršeći pokrete u vodi, ravnomerno i efikasno opterećuje mišiće gotovo celog trupa, a posebno pojedine mišiće ledja, grudi i ramenog pojasa. Na taj se način jača muskulatura koja doprinosi pravilnom držanju tela.
Sistematsko plivanje utiče na razvoj unutrašnjih organa, pre svega na disajni sistem i sistem krvnih sudova. Relativno retki ali veoma duboki udisaji i izdisaji u vodu,koja pruža otpor intenzivno angažuju mišiće grudnog koša što dovodi ,I do njegovog povećanja i veće pokretljivosti, što se izražava velikim vitalnim kapacitetom_
Pri plivanju se takodje pojačava i cirkulacija krvi. Srce dobija veće količine krvi i, povećavajući svoj rad,povećava i minutni volumen krvi, dok se vreme njenog opticanja skraćuje. Ovo vremenom dovodi do povećanja snage srčanog mišića, I do trajnog poboljšanja njegove funkcionalne mogućnosti.
Međutim, treba napomenuti, da se pri plivanju rad srca odvija u nešto lakšim uslovima nego što je to slučaj na suvom. Naime, pritisak vode na površinu čovečijeg tela olakšava priliv krvi sa periferije organizma ka srcu. Zato se plivanje, u odredjean formi, koristi kao jedan vid terapije kod ljudi sa oslabljenim srcem. Čovek za vreme plivanja naročito u mladjem uzrastu troši veoma mnogo energije što je uslovljeno kako uticajem specifične vodene sredine, tako i intenzitetom vršenog rada i dužinom njegovog trajanja. Veliki utroška energije, naročito knd plivača koji intenzivno treniraju tokom svakog dana, manifestuje se osećajem gladi i pospanosti posle rada u vodi. Zbog toga, mora se voditi računa o režimu ishrane i o dovoljnom vremenu za oporavak.
Značaj plivanja
Bavljenje plivanjem u izvesnoj meri “čeliči” organizam plivača i on, vremenom, postaje otporniji na prehladjivanja.
Poznata je činjenica da kod jednake temperature vode i vazduha telo ispušta /u jedinici vremena/ skoro pet puta više toplote u vodi nego na vazduhu, što znači da se telo u vodi mnogo brže hladi. Braneći se od tog velikog gubitka toplote, organizam pomoću tzv. termoregulacionog sistema povećava stvaranje toplote, no ono, u mirovanju u vodi, ipak ne pokriva taj gubitak.
Medjutim, kod plivanja, usled intenzivnog mišićnog rada, stvaranje toplote povećava se tako da temperature tela ostaje ista,ili se samo neznatno menja. Upravo, usled tog stalnog izlaganja termoregulacionog sistema velikim_promenama temperature vazduha i vode i usled pojačanog oduzimanja toplote od strane vode, on se sve više usavršava što, u krajnjem, utiče na “čeličenje” organizma plivača koji sistematski trenira.
Takodje trebe napomenuti da se u toku sistematskog treninga
plivanja kao odbrane od prevelikog rashladjivanja ,kod plivača
stvara relativno veliki potkožni sloj masnog tkiva koji deluje
kao izolator (mast je loš sprovodnik toplote).
Obuka u plivanju predstavlja povoljno područje za vaspitanje mladih . Neplivač se susreće sa nedovoljno poznatom i “opasnom sredinom” s kojom se mora sprijateljiti. On u tom procesu, savledjuje strah od vode ulaže napor da pokretima ruku i nogu, koristeći otpor vode za oslonac, pokreće svoje telo napred.
Pri tome grupni_rad utiče na formiranje ze društvo poželjnih osobina kao što su kolegijalnost, prijateljstvo, tolerantnost razumevanje i drugo.
Poznato je, da voda kod neplivača, u manjem ili većem stepenu, izaziva neprijatno osećanje , strah, dok znanje plivanja stvara, bez sumnje, pozitivno , radosno osećanje.
Uporedo sa savladjivanjem plivanja, raste radosno raspoloženje i plivanje sve više postaje uživanje za čoveka Plivanje najjače utiče na decu, jer su ona emotivno najosetljivija.
Višegodišnji proces plivačkog treninga koji je bez sumnje izuzetno naporan, pruža treneru-mogućnost za široki pedagoški uticaj na plivača, na formiranje osobina njegove ličnosti.
N a taj način, plivački trening može se smatrati odličnim sredstvom moralnog vaspitanja i formiranja, pre svega, voljnih osobina.
Sve što je rečeno u uticaju plivanja na dete, koje čini svoje prve korake u vodi, i koje napreduje sve do plivača–takmičera, ima pozitivan odraz i na umni i estetski razvoj mladih.
Interesantne podatke о uticaju plivanja na decu /роčev od beba/ nalazimo u izveštaju grupe naučnih radnika Instituta “Karl Dim” iz Kelna. Naime, u eksperimentu je učestvovalo
165 dece /starosti од 5 meseci do 5 godina/, od kojih je polovina učila plivanje. Deca su zatim podvrgnute testiranju koje se odnosilo na nivo inteligencije, ponašanje u društvu i kretenje /za svako dete uzeto je u obzir čak 2000 karakterističnih obeležja/. Prikupljeni i obredjeni podaci govore о tome da su deca koja u najranije doba nauče de plivaju samopouzdanija, da lakše uče, da ispoljavaju veći nivo inteligencije u ponašanju, da su spontanija i sigurnije u svojim pokretima i
fizički spremnije nego druga deca koja se plivanjem uopšte nisu bavila.
Plivanje upražnjaveno u vidu sporta je veoma popularno i pristupačno čak i deci. ТО је redak sport u kojem mladići do 20 godina, devojke još I mladje, postižu rezultate svetske klase, pa i svetske rekorde.
Za razliku од drugih suvozemnih sportova plivač visoke klase mora dnevno da prepliva I do 15 km u ograničenom prostoru, od jednog do drugog kraja bazena. Mnogo odricanja, upornosti i snage volje plivač mora da uloži da bi izdržao plivački trening. Medjutim, taj na prvi pogled neprivlačan i monoton trening istovremeno pruža široke mogućnosti za razvoj niza čoveku veoma potrebnih osobina, u prvom redu fizičke snage I izdržljivosti, zatim snage volje i upornosti u radu.
Znanje plivanja se ne ograničava samo na plivački sport. Ono se u velikoj meri koristi u igri vaterpola, skokovima u vodu, jedriličarstvu I drugim sportovima koje plivanje koriste kao dopunski sport u procesu treninga.
Treba napomenuti da se plivanje sa uspehom primenjuje ne samo kod zdravih osoba već je ono jedno od sredstava u lečenju određenih bolesti. Plivanje ima veliki značaj u sprečavanju posledica povrerda I u otklanjanju nekih fizičkih nedostataka. Uopšte plivački sport utiče na jačanje organizma, njegovu otpornost, kao i dobro raspoloženje samog plivača.
Znanje plivanja neprocenljivo је u svim nepredvidljivim situacijama, kada se čovek iznenada nadje u vodi. I pored sve_većeg napretka civilizacije, svakodnevno se u svetu dešavaju nespeće u vođi razna prevrtanja čamaca, skela, pačak i brodova; pad automobila i autobusa u reku; zatim, poplave koje iznenađa zahvataju čitava ljudska naselja.
U ovimi mnogim drugim neprilikama znanje plivanja može da sačuva_
ljudski život, i upravo zbog tog velikog značaja plivanja preporučuje se da se ono savlada što pre tj. u najranijeu detinjstvu.
Međjutim, svaki plivač trebalo bi da zna veštinu samo-spasavanja i dа se upozna s principima spasavanja u vodi kako bi mogao da pruži pomoć nesrećnom koji se u vodi utapa. Ova okolnost stavlja plivanje, po njegovoj humanoj vrednosti, ispred mnogih drugih fizičkih aktivnostiosti.