Plan i program škole plivanja
Postojanje plana i programa obuke neplivača prikazuje ozbiljnost i odgovornost organizacije koja obučava (klub, školica sporta) i koja želi na kvalitetan način da organizuje i sprovede obuku neplivača. Obuka plivanja bez plana i programa obuke, može da rezultira nekvalitetnom obukom.
Plan i program obuke mora sadržati: cilj obuke, tok obuke, fond časova sa dinamikom izvođenja i kriterijume za proveru naučenog.
Cilj obuke plivanja je mobilnost i bezbednost oko i u vodenoj sredini. Zadatak je obučiti one veštine kojima će se obezbediti mobilnost i bezbednost u svim položajima na površini i ispod površine vode. Nakon završenog ovog nivoa obučavanja, polaznici će biti osposobljeni da:
– borave u vertikalnom ili horizontalnom položaju na površini vode,
– gledaju pod vodom bez straha i nelagodnosti od kontakta lica sa vodom i
– plivaju osnovnim pokretima kraul tehnike.
Tok obučavanja neplivača-Plan i program škole plivanja
Tok obuke neplivača podrazumeva sistematski organizovanu, osmišljenu metodsku celinu koja omogućava efikasnu realizaciju programa obuke neplivača. Elementi obučavanja plivanja i njihov redosled neophodni za obuku neplivača su:
– navikavanje na boravak u vodi,
– disanje u vodi,
– gledanje u vodi,
– vertikalan i horizontalan položaj tela i plutanje u vodi,
– kliženje u vodi i
– skokovi u vodu na noge.
Vežbe za navikavanje na boravak u vodi
Cilj ovih vežbi je navikavanje na vodenu sredinu. U ovoj fazi rada potrebna je postepenost prilikom uvođenja i navikavanja na vodenu sredinu, a najbolje je to učiniti kroz igru i zabavu. U tu svrhu mogu se primeniti razne igrice sa i bez rekvizita.
Pomoću ovih vežbi, polaznici se osposobljavaju da stoje u vodi samostalno ili uz partnera ili uz ivicu bazena, da hodaju, čuče u vodi, sede, leže, skakuću u vodi, uočavaju predmete potopljene u vodu.
Na časovima sa ciljem privikavanja na vodenu sredinu, instruktor podstiČe, demonstrira, animira, asistira. Na taj način dete stiče poverenje u instruktora, a samim tim i veću sigurnost u vodi. Svaku fazu obučavanja treba da prate igre, preko kojih se zapravo u raznim uslovima izvođenja ponavljaju i primenjuju one vežbe predviđene programom.
Vežbe koje mogu doprineti navikavanju na boravak u vodi:
„umivanje“: polaznici zahvate vodu rukama i umivaju lice,
„pljuskanje po vodi“: polaznici rukama udaraju po vodi,
„prskalice“: na znak instruktora polaznici se međusobno prskaju,
„šuge“: instruktor trči po vodi, polaznici pokušavaju da ga uhvate,
„hvatalice u vodi“: instruktor odredi par koji započinje hvatalicu u vodi, par I koji je uhvaćen nastavlja hvatalicu.
– „kipovi“: polaznici stoje u vrsti, instruktor ih prska vodom. Polaznik koji se pomeri prilikom prskanja ispada, a pobednik je onaj koji je najduže ostao nepomičan.
Izbor tehnike obučavanja neplivača
Deo obuke neplivača koji sledi je savladavanje elementarnih pokreta neke od plivačkih tehnika. Izbor tehnike plivanja se svodi na dve tehnike: kraul i prsno. Godinama su se vodile diskusije koja je od četiri tehnike plivanja najbolja za obuku neplivača. Veliki broj autora smatra da je najbolji izbor tehnike kraul u kombinaciji sa obukom leđne tehnike . Razlog ovoj teoriji je da se polaznik prvo nauči da leži u vodi, zauzima horizontalni položaj, drži glavu u vodi, što kasnije ima pozitivan transfer na obuku preostalih plivačkih tehnika, leđno i delfin. Ukoliko bi se prvo učila tehnika prsno, polazici bi mogli da nauče održavanje na vodi, sa konstantno podignutom glavom izvan vode, što bi kasnije bilo izuzetno teško ispraviti jer je potrebno glavu (lice) držati pod vodom i na taj način disati.
Plan i program škole plivanja – SPK, Beograd