Provera naučenog u školi plivanja
Kako bi se ustanovilo ko je od polaznika uspešno savladao obuku plivanja i steka uslove za prelazak na sledeći nivo obučavanja (obuku plivačkih tehnika), potrebno? proveriti da li je obučen da bude bezbedan u vodi i kreće se po njenoj površini plivanjem jednom od tehnika.
Da bi se ustanovila uspešnost polaznika, svaki od njih posebno mora na završnom času da prikaže sledeće elemente – provera naučenog:
– Zadatak 1 – samostalno plivanje 15m kraul tehnikom sa okretom i plivanje nazad,
– Zadatak 2 – vađenje tri predmeta sa dna iz dubine do grudi polaznika,
– Zadatak 3 – skok sa ivice bazena ili platforme u ravni sa površinom vode (otvorene vode) na noge (dubina je preko glave polaznika) i isplivavanje na površinu,
– Zadatak 4 – samostalno plivanje 25m tehnikom kraul i
– Zadatak 5 – održavanje na površini vode u vertikalnom položaju 30s – 2min (u zavisnosti od uzrasta polaznika)
Ispunjavanjem prvog zadatka ocenjuje se plivanje u horizontalnom položaju naučenom tehnikom, zaustavljanje i promena položaja od horizontalnog do vertikalnog sa plivanjem nazad.
Ispunjavanjem drugog zadatka ocenjuje se kretanje i boravak pod vodom i pronalaženje tri potopljena predmeta. Potopljena su tri predmeta radi usložnjavanja zadatka.
Ispunjavanjem trećeg zadatka ocenjuje se skok u vodu na noge, reakcija na zatvorene disajne puteve i samostalan izlazak na površinu vode.
Ispunjavanjem četvrtog zadatka ocenjuje se kretanje po površini kraul tehnikom u dužini od 25m.
Ispunjavanjem petog zadatka ocenjuje se: održavanje u vertikalnom položaju na površini vode, jedan minut bez straha da će potonuti.
Polaznici koji prikažu elemente su sa uspehom položili program obuke plivanja i mogu da se uključe na viši nivo obuke – obučavanje plivačkih tehnika. Za njih se takođe može reći da su osposobljeni da bezbedno borave pored vode i u vodi.
Polaznicima koji tokom obuke plivanja nisu usvojili nivo veština i umenja neophodnih da polože obuku plivanja, treba omogućiti dodatni fond časova i da sa sledećom grupom polaznika obuke plivanja prikažu svoje sposobnosti i polože obuku.
Jedan od mogućih modela procene obuČenosti neplivača koji je predložio Jevtić (2007) prikazan je u tabeli 5. Predloženo je da se status plivača identifikuje sredinom skale, recimo ocenom 5 koja odgovara školskom sistemu ocenjivanja, dok se višim ocenama od 6 do 10 vrednuju parametri plivanja kao što su: tehnika, kondicija, snalažljivost u vodi, poštovanje mera bezbednosti, pružanje pomoći i samopomoći u vodi.
Ocena 1:
– grudno ili leđno plutanje sa rukama u uzručenju;
– zadržavanje daha, lica potopljenog u vodu, ne kraće od 5 sekundi;
– podizanje predmet sa dna vode dubine do grudi polaznika.
Ocena 2:
– u kontinuitetu i samostalno plivati dužinu ne kraću od 10 metara;
– sloboda plutanja i gnjuranja;
– skok sa ivice bazena (na noge) u dubinu do visine ramena;
– grudno klizanje u plitkoj vodi.
Ocena 3:
– u kontinuitetu i samostalno plivati dužinu ne kraću od 25 metara (dozvoljena je promena načina plivanja);
– nakon skoka na noge (u dubinu do telesne visine polaznika) nastaviti sa plivanjem;
– iz položaja grudnog plutanja podići predmet sa dna bazena;
– leđno klizanje u plitkoj vodi.
Ocena 4:
– plivati dužinu ne kraću od 35 metara u dva smera;
– skok na noge u dubinu veću od telesne visine polaznika,
– iz grudnog plutanja, u najviše 3 pokušaja podići 3 predmeta u bazenu dubine do visine ramena polaznika;
– leđno i grudno klizanje u dubokoj vodi;
– poznavanje osnovnih principa bezbedosti oko vode.
Ocena 5:
– nakon skoka na noge plivati dužinu od 50 metara sa promenom pravca. I toku plivanja druge polovine polaznik mora pokazati promenu položaja tel od prsnog ka leđnom i od leđnog ka prsnom;
– podizanje 3 predmeta sa dna u dubokoj vodi i/ili ronjenje ne kraće od metara;
– poznavanje osnovnih principa bezbednosti u vodi i pravila samozaštite i oko vodene površine.
Skokovi na noge
Ovim vežbama polaznici stiču samopouzdanje i hrabrost da uskoče na noge u duboku vodu i da samostalno isplivaju na površinu. Pored veštine da uskoče u vodu na noge, još važnije je što se obučavaju da se orijentišu, a to je od velike važnosti za njihovu bezbednost.
Karakteristika ove faze obuke je postepenost u povećanju dubine u koju se skače, velika disciplina prilikom obuke, obavezno prisustvo instruktora i u vodi. Svaki skok pokazuje instruktor, a posle prikaza instruktor ostaje u vodi kako bi učenici mogli pojedinačno skakati prema njemu.
Ako se obuka izvodi u otvorenim vodama potrebno je izabrati adekvatnu površinu gde će se ova metodska jedinica uvežbavati.
PVežbe koje mogu doprineti učenju skokova u vodu na noge :
bacanja: instruktor u plićem delu bazena polaznika baca u vazduh, vodeći \ računa da se neko od polaznika ne povredi,
hy skok na noge sa ivice bazena iz polučučnja, postepeno povećavati dubinu vode, p\ skok na noge sa ivice dubljeg dela bazena, sa rukama u raznim položajima,
M „prozivanje imena“: polaznici stoje na ivici bazena, jedan od njih skače u C/ vodu i zove drugo dete koje se nalazi u vrsti, skakuće u vrsti naredno dete, itd.
Fond časova obuke plivanja
Pod fondom časova se podrazumeva broj časova u ostvarenju ciljeva obuke. Prema cilju, materijalno tehničkim uslovima rada, uzrastu i drugim faktorima, određuje se i fond časova. Treba naglasiti da vreme trajanja obuke zavisi i od učestalosti časova. Prema Jevtiću (2007) deci uzrasta oko 3-5 godina potrebno je 40 i više časova, deci mlađeg školskog uzrasta (6 i 7 godina) potrebno je 20-40 časova, deci školskog uzrasta (8-14 godina) potrebno je 20-30 časova, deci srednjeg školskog uzrasta (15-18 godina) potrebno je 15-25 časova, dok je starijima potrebno 20-30 časova obuke.
Nažalost, u praksi se mogu videti i primeri koji značajno odstupaju od pomenutih fondova časova, što može ugroziti kvalitet obuke, a najviše bezbednost pojedinca.
Dinamika časova obuke neplivača
Pod dinamikom časova obuke plivanja smatra se učestalost časova u okviru programa obuke. Učestalost časova zavisi od materijalno-tehničkih mogućnosti organizatora obuke, uzrasta polaznika, vremenskih uslova (obuka na otvorenim vodama), perioda organizacije obuke (školski raspust ili školski dani) i drugih faktora.
Minimalna učestalost časova obuke je dva puta nedeljno, obuka sa jednim časom nedeljno bi mogla biti dugotrajnija i bez mnogo efekata, dok bi obuka sa dinamikom od tri časa nedeljno bila efikasnija. Trajanje časa ne bi smelo da bude duže od 45 min. pri čemu je potrebno da polaznici imaju adekvatne pauze, kako ne bi došlo do prevelikog zamaranja, što se može negativno odraziti na njihovu bezbednost i efekte njihovog rada.
Provera naučenog – SPK, Beograd
Zakažite besplatno testiranje : 063 204-700
Povezana tema, klik ovde.