Metodi obuke plivanja
Pod pojmom metod podrazumeva se sistemastki način bavljenja činjenicama pojmovima, a u pedagoškoj jezičkoj upotrebi označava način i postupak kojim se realizuju pojedini zadaci u nastavi.
Metodi fizičkog vaspitanja su skup operacija i postupaka koje obezbeđuju praktičnu realizaciju ciljeva i zadataka fizičkog vaspitanja uključujući tu, u prvom redu usvajanje neophodnih znanja, motornih umenja i navika, kao i razvoj motoričkih sposobnosti.
U zavisnosti od bliže usmerenosti fizičkog vežbanja ili treninga, metodi fizičkog vaspitanja se mogu podeliti u dve grupe:
– Metodi usmereni na učenje i usvajanje motornih umenja
– Trenažni metodi – metodi usmereni na razvoj motoričkih sposobnosti.
U praksi se najčešće koriste sledeći metodi učenja:
- Metod žive reči ili opis – objašnjenja razgovor, analiza, naredba itd. Treba imati na umu da ovu metodu zapravo definiše komunikacijski odnos na relaciji trener-sportista za vreme treninga i daje on značajno limitiran efektima vodene sredine. Zato se ovaj metod nadopunjuje neverbalnom komunikacijom, gestikulacijom i znacima koje trener sa ruba bazena upućuje plivaču. Ova tehnika je komplementarna sa demonstracijom i opisom, jer usmerava pažnju i objašnjava ono što se senzo-motornim putem ne može odmah uočiti. Preterani opisi, objašnjenja i razgovori često mogu biti kontraproduktivni. Reci moraju da budu čujne, razumljive, kratke – podsticajne. Ponekad asociraju na komande iako to u osnovi, posebno u radu sa početnicima, ne bi trebalo da budu.
- Metod demonstracije: predstavlja način zahvaljujući kojem učenik stiče pokretu koji uči. U korišćenju ove metode značajno je da posmatranje pokreta koji se demonstrira bude obezbeđen iz nekoliko relevantnih pravaca: iz frontalne pozicije, od napred, od nazad, od gore, i si. U datom periodu razvoja plivača potrebno je obezbediti i posebno efikasno pratiti i analizirati kretanja ispod površine vode.
- Metod vežbanja: se može ostvariti u uslovima višekratnog ponavljanja ili takmičenja. Ovaj metod se ostvaruje kroz nekoliko alternativa:
■ Sintetički ili prirodni metod podrazumeva prikazivanje i učenje vežbe u celini. Po ovom metodu uče se jednostavnije kretne strukture koje je nelogično raščlaniti na manje celine. U osnovi ovaj metod je veliki broj ponavljanja i stalna korekcija.
■ Analitički metod podrazumeva selektivno učenje elemenata jedne složenije kretne celine. Uči se vežba po vežba i tako se gradi celina koja će biti formirana na kraju učenja.
■ Kompleksan ili kombinovan metod podrazumeva kombinaciju I | prethodna dva metoda. On u plivanju podrazumeva dva moguća pristupa: učenje celine pokreta (sintetički) uz analitičko ispravljanje grešaka ili učenje pojedinih elemenata kretne strukture i njihovo povezivanje u celinu pokreta (sintetičkim metodom).
■ Generalno, u plivanju se najčešće primenjuje kompleksan metod. Pri tome treba imati na umu da preterana upotreba analitičkog metoda stvara pogrešnu naviku zbog koje je kasnije teško sinhronizovati naučene elemente u celinu, kao i činjenica da česta upotreba sintetičkog metoda stvara realniju sliku o celini pokreta, ali sa potencijalno slabim tačkama u toj celini .
Metodi obuke plivanja
Mere bezbednosti tokom obuke neplivača
Jedan od izuzetno važnih faktora u izvođenju nekog od programa plivanja jeste sistematsko organizovana i sprovedena bezbednost polaznika. Sveobuhvatna problematika organizacije i izvođenja obučavanja neplivača je zakonski regulisana, Pravilnikom o uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti (pod tačkom 5. Uslovi u pogledu bezbednosti za obavljanje delatnosti, u članovima 12. do 32. ) objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 063/2013 od 19. jula 2013, koji se u celosti nalazi u Prilogu (str. 133).
Ipak na ovom fnestu treba navesti činioce organizacije i izvođenja programa obuke neplivača. Faktori koji utiču na planiranje bezbedaosli dece tokom obuke mogu se ¿vrstatiudvegrupe: opštiispecifičnifaktori.
Među opšte faktore spadaju- zdavstveno stanje polaznika, rekviziti koji se koriste u obuci, izbor lokacije za obuku i opšta mesta bezbednosti, temperatura vode i postojanje spasilačke službe na mestu obuke.
Među specifične faktore spadaju: primena savremenih metodičkih i didaktičkih metoda rada, adekvatnost plana i programa, realizacija predviđenog plana i programa, brojnost i adekvatnost stručnog kadra neophodnog za realizaciju obuke, veličina grupe polaznika, raspored mesta na kojima su raspoređeni instruktori plivanja, sprovođenje higijenskih mera od strane polaznika (instruktora), opšti uslovi higijene, adekvatna oprema neophodna za realizaciju obuke, organizacija rada i formiranje grupa.
Opšti faktori pri obuci plivanja
Zdavstveno stanje polaznika
Obuka plivanja ima svoj inkluzivni karakter. U njoj paraleno mogu da učestvuju zdrava deca, kao i deca sa posebnim potrebama u vaspitno obrazovnom radu. Stoga, pre formiranja grupe neplivača, obavezno je da svaki polaznik priloži lekarsko uverenje o svom zdravstvenom stanju. U odnosu na zdravstveno stanje formiraju se grupe i aktivnosti kojima će se podsticati napredak u obuci, ali i pozitivno uticati na zdravstveno stanje svakog polaznika. Svaki polaznik obuke mora biti apsolutno zdrav kako bi pristupio obuci. Pismenu potvrdu o zdravstvenom stanju polaznika izdaje pedijatar.
Temperatura vode
Jedan od faktora u realizaciji programa obuke plivanja je i temperatura vode. Temperatura vode određuje trajanje časa. Pedagoški i zdravstveno je necelishodno da čas traje 45 minuta, ako je deci hladno posle 15 minuta rada. U malim bazenima za obuku plivanja temperatura vode ne srne da bude ispod 26° C. Deca su jako osetljiva na temperaturu vode i zbog toga ona ne bi smela da bude niža. Dobro je poznato da se
čovekov organizam u vodi deset puta brže hladi i gubi toplotu nego na suvom. Zato instruktor mora da pazi da ne dođe do hipotermije (pothlađenost). Simptomi mogu biti-drhtanje, lošija koordinacija, plave usne, plavetnost ispod noktiju, itd. Ako instruktor primeti da je deci hladno, Čas treba prekinuti i decu poslati na tuširanje toplom vodom.
Spasilačka služba
Postojanje spasilačke službe prilikom organizacije i sporvođenja nekog od oblika obuke plivanja je zakonski regulisano Pravilnikom o uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti (pod tačkom 5. Uslovi u pogledu bezbednosti za obavljanje delatnosti, u članovima 12. do 32.) objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 063/2013 od 19. jula 2013.
Specifični faktori(metodi obuke plivanja)
U specifične faktore spadaju brojnost i adekvatnost stručnog kadra neophodnog za realizaciju obuke, veličina grupe polaznika, raspored mesta na kome su raspoređeni instruktori plivanja, spasilačka služba, sprovođenje higijenskih mera od strane polaznika (instruktora), opšti uslovi higijene, adekvatna oprema neophodna za realizaciju obuke, organizacija rada i formiranje grupa.
Izbor metoda obuke(metodi obuke plivanja)
Izborom adekvatnih metoda i didaktikom u učenju, obuka se sistematski sprovodi uz kvalitetno prenošenje znanja instruktora na polaznike.
Brojnost i adekvatnost stručnog kadra neophodnog za realizaciju obuke
Neophodna je stručna osposobljenost kadrova koji izvode obuku, kako zbog kvaliteta organizacije i sprovođenja obuke, tako i zarad bezbednosti samih polaznika. U zavisnosti od nivoa obučavanja, neophodno je voditi računa o odnosu broja učenika i instruktora koji izvode obuku. Prilikom realizacije obuke neplivača – u grupi ne treba da bude više od osam polaznika na jednog instruktora plivanja, dvanaest na dva instruktora, dok u obučavanju plivačkih tehnika taj broj ne bi smeo biti veći od petnaest.
Adekvatnost plana i programa obuke(metodi obuke plivanja)
Neadekvatan plan i program obuke može da doprinese lošoj organizaciji i sprovođenju obuke, preteškim zadacima za polaznike (koje neće moći da izvrše), što može dovesti do premora polaznika, smanjenog interesovanja, opadanja pažnje i ugrožavanja bezbednosti polaznika.
Plan i program obuke plivanja treba da bude adekvatan, da izbor vežbi koje čine program bude realan i pristupačan, što znači da ne budu ni suviše lake, ni suviše teške. Neosporno je da odviše lake vežbe ne podstiču stremljenja, dok teške vežbe mogu izazvati nesigurnost, malodušnost, pa čak i otuđenje od plivanja.
Formiranje grupa i organizacija rada
Pre početka reaizacje obučavanja, potrebno je formirati grupe polaznika obuke. Grupe moraju biti formirane i prema stepenu prethodnih umenja i uzrasta. Tačnije, mora se izvršiti homogenizacija prema navedenim kriterijumima. Na ovaj način se može obezbediti kontinuitet u realizaciji programa.
Po svemu navedenom, metodi obuke plivanja predstavljaju važan vaktor pri obuci plivanja.
Dođite da plivate sa šampijonima, da se kroz osmeh i druženje savlada obuka plivanja.