Prsna tehnika(prsno plivanje) je najsporija i pravilima za plivačka takmičenja strogo propisana. Na Olimpijskim igrama prsno plivanje zastupljeno je u disciplinama 100 i 200 m za oba pola, zatim, ono se pliva u mešovitom plivanju 400 m – treća deonica i u štafeti 4×100 m mešovito druga deonica.
Prsno plivanje ima višestruku praktčičnu primenu. Ono se koristi u svim slučajevima kada se mora iz bilo kog razloga da održava smer kretanja u. vodi, kada treba plivati bezšumno, u odelu sa puškom. Zatim u slučaju kada je potrebno vući iznemoglog ili utopljenika u vodi, prevrnuti čamac itd. Prsna tehnika je prikladna, za sve vrste ronjenja u daljinu i u dubinu. Ona se u najvećoj meri koristi kao početna tehnika u obuči odraslih i najzad služi za rekreaciju i rehabilitaciju.
Prsno plivanje je jedno od najstarijih plivanja, a u program Olimpijskih igara uvedeno je 1904. Godine. Plivači su sve do 1935. godine primenjivali tzv. klasično./ortodoksno/ prsno plivanje. Karakteristike klasičnog prsnog plivanja bile su sledće: posle izvršenog ciklusa pokreta ruku a zatim nogu, plivač je relativno dugo sav opružen klizio na površini vode. Glavni nosilac brzine bili su opširni poluloužni pokreti nogu /poznato istiskivanje klina vode izmedju široko rastavljenih nogu/, dok su ruke, koje su, takodje, veslale široko, imale podredjenu ulogu.
Sovjetski plivači su tridesetih godina doprineli poboljšanju brzine prsnog plivanja. Oni su osnažili, zaveslaje ruku, a u trenutku kada su one vraćale po nov zaveslaj spuštali su lica u vodu, vršeći izdisaj.
Užurbene pripreme za Olimpijske, igre u Berlinu /1936. godine/ donele su izuzetne promene u disciplini prsnog plivanja. Naime, američki plivači, usled toga što pravila prsnog plivanja nisu precizirala kako ruke, posle izvršenog zaveslaja treba da se vraćaju za nov zaveslaj, došli su na ideju, da zaveslaj ruku produže sve do butina i da ruke kroz vazduh vrate u početni položaj iz koga će slediti sledeći zaveslaj u vodi. Ovim veoma efikasnim zaveslajima ruku, pokreti nogu bili su u potpunosti podredjeni. Plivač je izvodio relativno brz ali veoma uzak pokret nogu kao u prsnoj tehnici. Vazduh je izdisivao u vodu.
Iako je nastala brža varijanta prsnog plivanja, nazva na po sličnosti pokreta ruku mahanjima krila leptira (leptir-baterflaj), kojom se do 1952, godine plivalo uporedo sa klasičnim prsnim, u disciplini prsnog plivanja. Rekordi u ovoj disciplini sve su se više poboljšavali. Medjutim, FINA, da bi zaštitila inače veoma korisnu prsnu tehniku 1953. godine izdvojila je varijantu “leptir” ko posebnu plivačka disciplinu.
Time je prsno plivanje moglo dalje nesmetano da se razvija . Poboljšanje prsne, tehnike išlo je u pravcu većeg korišćenja zaveslaja ruku i skraćivanja pauze posle izvedenih, pokreta ruku i nogu. Pored toga plivači su znajući da se pod vodom pliva brže nego na površini vode, u disciplini prsnog plivanja sve više su ronili, postižući na taj način bolje rezultate. Za vreme ronjenja, plivači su izvodili duge pokrete ruku sve do butina, kada bi ponestalo vazduha oni su izronjavali da bi posle udisaja ponovo zaronili. Na Olimpijskim igrama u Melbrunu 1956. godine, skoro svi “prsaši” manje ili više su ronili .
I opet, u cilju zaštite prsnog plivanja intervenisala je Fina i u disciplini prsnog plivanja zabranila je ronjenje. Samo posle starta i posle okreta plivač pod vodom može da izvede jedan ciklus pokreta ruku i nogu, zatim mora da pliva, na površini vode. Tako su plivači vratili na “normalno“ prsno plivanje.
Dalje usavršavanje prsne tehnike ogleda se u nizu racionalnijih elemenata kao: pomeranje udisaja posle izvršenog zaveslaja ruku ,/tzv. kasni udisaj/, veoma snažno savijanje nogu i “uži“ pokreti nogu sa akcentom na njihovo opružanje /.
Analizia prsne tehnike(prsnog stila plivanja)
Prsna tehnika(prsno plivanje) je pravilima za plivačka takmičenja strogo propisana. Plivač za vreme plivanja mora uvek da bude u položaju na prsima, ramena ne smeju da poremete horizontalan položaj, a pokreti jedne i druge ruke, kao pokreti jedne i druge noge moraju da se izvode povremeno i simetrično. Karakteristično je, da se pripremni pokreti kako ruku tako i nogu vrše u vodi /pokreti u smeru plivanja/, što smanjuje brzinu kretanja plivača u vodi. Kako bi se negativan uticaj ovih pokreta sveo na najmanju meru oni treba da se izvode sa olabavljenim mišićima, relativno sporije, najkraćim putem i to tako da se otporu vode izlažu, što manje površine. Međjutim, činjenica je, da se ruke u prsnoj tehnici, za vreme izvodjenja pripremnih pokreta ne vade iz vode kao što je to slučaj u drugim tehnikama plivanja, te ne postoji problem povremenog smanjivanja sile potiska, pa zbog toga., telo ima ujednačeniju plovnost.
U brzom plivaju neki plivači uđišu na svaki drugi ciklus.
Posto ruke i noge u prsnoj tehnici izvode pokrete istovremeno to brzina plivanja nije ujednačena. Za vreme vršenja propulzivnih, pokreta zapažaju se ubrzanja, dok prilikom izvodjenja pripremnih, pokreta, brzina plivanja se usporava.
Uslov brzog plivanja je pravilna koordinacija pokreta ruku i nogu kako bi se kolebanja brzine svela na najmanju meru.
Položaj tela kod prsne tehnike(prsno plivanje)
Telo plivača slobodno je opruženo u vodi na prsima, s tim što je gornji deo tela više položen nego karlica i noge.
Pravila za plivačka takmičenja koja se odnose na prsnu tehhiku(prsno plivanje) dozvoljavaju okretanje tela samo oko poprečne ose, jer ova kretanja ne narušavaju horizontalan položaj tela u vodi, koji je obavezan. I tako u prsnoj tehnici telo plivača za vreme plivanja znatno menja položaj upravo u odnosu na poprečnu osu tela, što zavisi od pojedinih faza ciklusa pokreta udova. Napadni ugao /ugao izmedju uzdužne ose tela i površine vođe/ za vreme plivanja varira izmedju 5 i 10°. On je najveći kada ruke završavaju propulzivni polukružni pokret u vodi i podiže zatim glavu i udiše, a najmanji pri kraju udarca nogama kada telo plivača zauzima položaj najbliži horizontalnom. Periodičan visok i nešto kos položaj tela plivača u vodi koristan je iz više razloga. Plivač za to vreme može slobodno da udahne, jer usta su izvan vode a noge koje se tada nalaze nešto dublje u vodi, mogu bez vadjenja stopala i eventualno pođkolenica iz vode da izvrše pripremu /položaj blizak čučnju/ za sledeći koristan pokret – udarac.