Sportsko plivanje

 

Plivanje  kao bazičan sport na najbolji mogući nacin utiče na fizički i psihički razvoj dece.

Zbog velikog broja raznovrsnih pokreta koji se u plivanju  često ponavljaju deca brze razvijaju sinapse i ostvaruju bolji motorički i fizički razvoj od dece koja se ne bave plivanjem.

Iako se plivanje svrstava u individualne sportove zbog treniranja u grupama deca bitno popravljaju i socijalni razvoj. Svaka plivačka vezba da bi se pravilno izvela zahteva koncentraciju, pa je to još jedna od korisnih vestina koju dete stiče i razvija trenirajući plivanje a koja im mnogo koristi tokom školovanja i života uopšte.

Uspošno izvedene vežbe su veliki potstreh za decu i pozitivno utiču na samopouzdanje. Svaka uspešno savladana vezba je motivacioni faktor da se dete dalje “bori” da savladava životne prepreke.

Profesionalni treneri, “Srpskog plivačkog kluba”  koji  obavljaju svoj posao stručno i u skladu sa pedagoškim načelima, vode računa o disciplini i redu na treninzima što u velikoj meri utiče na vaspitanje svakog deteta.

Plivanje  pozitivno utiše i na jačanje upornosti kod dece, jer ih uči velikom broju ponavljanja i pokušaja do uspešne realizacije vezbe, tako da izgovor za neuspeh paraktično ne postoji.

Moto našeg sportskog kolektiva  je da učeći i vežbajući napredujemo u svakom smislu tj. 10 posto talenat a 90 posto rad.

Timski rad u individualnom sportu uveriće Vas da je plivački sport pravi izbor jer je svaki izazov uz društvo lakše i lepše savladiv.

Dodjite da plivamo zajedno, tj. plivajte sa šampionima.

Plivanje  je sportska disciplina koja na jednom mestu objedinjuje brojne motoričke veštine i sposobnosti poput koordinacije tela, gracioznosti, spretnosti, snage i fleksibilnosti, sa raznim veštinama, koje zajedno stvaraju savršen spoj umeća i izdržljivosti pojedincau vodenoj sredini.

Bavljenje plivanjem ima za cilj tačno određeno izvođenje vežbi i kretanje u vodenoj sredini.

Sportsko plivanje kao disciplina  jednako je zastupljeno kod dečaka i devojčica, različitih generacija.

Fascinantna mogućnost prkošenja gravitaciji i savladavanja sopstvenih mogućnost izdvajaju sportsko plivanje od drugih disciplina i čine vrhunskim izazovom za sportiste. Snaga koju plivači ima u rukama i nogama, omogućava im da nosi težinu vlastitog tela i pomera grance svojih sposobnosti u vodenoj sredini.

Plivanje je preporučljivo deci od najranijeg uzrasta(minimalni uzrast za obuku plivanja je 3.5 godine). Sportsko plivanje blagotvorno delovanje na muskulaturu tela, pravilno držanje, kao i izgradnju karaktera i osećaja samokontrole kod dece, svrstava je među sportove koji jednako odgovaraju mirnijoj i živahnijoj deci. Prvu podstiče na delovanje i uliva im osećaj samopouzdanja, a drugu uči disciplini, koja im je često preko potrebna.

Vežbe i plivački pokreti doprinose tome da se kod dece smanjuje mogućnost pojave ravnih tabana, deformiteta kičme(kifoza i skolioza) i drugih učestalih problema sa kojima se mališani susreću prilikom rasta.

Zahvaljujući brojnim prednostima sportsko plivanje predstavlja dobru osnovu za druge sportove, jer podjednako razvija um i telo pojedinca. Pravilan psihički i fizički razvoj dece preduslov je za postizanje visokih razultata ne samo u sportu već i u životu uopšte.

Pod sportskim plivanjem podrazumevamo plivanje odgovarajućim tehnikama, plivanje sa odgovarajućim prethodnim pripremama, plivanje u okvirima poštovanja određenih pravila i ustaljenih normi.

Osnovna karakteristika svakog sporta je takmičenje, tako da se plivanje koje se neguje ili upražnjava u cilju takmičenja naziva sportskim plivanjem.

Sto se tiče plivanja na ranijim takmičenjima, mogli bi ga nazvati plivanjem radi provere fizičkih sposobnosti, ili provere vojnih veština, jer kod njih nije bilo posebnih priprema, uslova i pravila.

Preplivavanje Lamanša od strane kapetana NJebb-a se pre može nazvati sportskim podvigom, nego sportskim plivanjem.

Kao početak sportskog plivanja smatra se vreme kada su ljudi počeli razmišljati kako će i na koji način moći plivati brže.

RAZVOJ SPORTSKIH TEHNIKA PLIVANJA

RAZVOJ KRAULA

Preteču današnjeg kraula, nalazimo kod prirodnih i narodnih načina plivanja, i to još kod stanovnika Polinezijskog i Malanezijskog arhipelaga. Za to su i značajna imena porodica Vikema i Kevila.

Elik Vikem, se kao dobar plivač, prijavio za plivačko 1 takmičenje, i sa svojim uspehom, dakle, brzinom plivanja je bio 1 zapažen. Tada je i njegov trener rekao: “Pazi kako ono dete kra- 1 ulira”, te se taj naziv kraul (gmizanje ili puzanje), zadržao za 1 takav način plivanja sve do danas.

Braća Kevil, koja su sa svojim roditeljima, živeli na raznim i ostrvima, oko Australije, te su preuzeli taj način plivanja stanov- 1 nika iz tih krajeva bili su najbolji plivači ovog kontinenta. Artur I Kevil bio je 1895. godine šampion Novog Južnog Velsa.

Vikem je u Engleskoj, postavio novi rekord na 100 jardi sa I vremenom 0:58,4.

Novina u tom načinu plivanja, je bila u tom što su noge, 1 savijajući se u kolenima, izlazile iz vode i udarale su po vodi 6-8 puta 1 u toku jednog ciklusa zaveslaja ruku. Tada je bilo poznato i “over” ili bočno plivanje, koje je nastalo u Engleskoj, od prsnog plivanja.

Slična situacija, što se tiče plivanja, bila je u Evropi. Mađar, Hajoš, je još na prvoj Olimpijadi, 1896. godine u Atini, plivao neku varijantu trayena i kraula. A 1900. godine je u Parizu,. na Olimpijadi, tu varijantu usavršio Halmai (koji je plivao slično kao ranije Artur Kevil – samo rukama). To plivanja je dobilo na­ziv mađarsko, ili (po austrijancima) špansko plivanje, a nastalo je od evropskog plivanja, kojeg je još 1819. godine Adolfo Corte, na­zvao Francuskim ili Pruskim načinom plivanja.

Američki plivač, Čarls Daniels, imitirao je australijski način plivanja i preneo ga u Ameriku. On je i postao olimpijski pobed- nik u 100 metarskoj disciplini.

Treba spomenuti i Djuka Kahanamoku-a, koji je 1912. godi­ne u Stokholmu, na Olimpijadi, preplivao 100 metarsku stazu za 1:03,4. On se smatra ocem savremenog kraula, jer je prvi plivač, koji je nogama udarao ispod površine vode. Ostvario je rezultate i od 1:01,04 i od 1:00,4 i tada se približio tadašnjoj “granici snova”.

Kahanamokuov način plivanja – taj šestoudami ritam nogu, podignuta glava i disanje na svaki zaveslaj, usvršio je čikaški trener Vilijem Bahran. Takođe, njegov najbolji učenik, Džon Vejsmiler, postao je prvi plivač koji je plivao 100 metara ispod jedne minute (59,8). On je u Parizu (1924) oborio olimipijski

rekord, kao i svetski rekord (59,0 sec), a nakon nekoliko meseci ponovo svetski rekord (57,4). Njegov zadnji rekord, oboren je tek 1936. godine.

RAZVOJ LEĐNOG KRAULA

 

Još je 1771. godine, neki Bibbero u Londonu već plivao jednu milju na leđima, čak uz merenje vremena (za 39,5 minuta). Dok 1774. godine Oronzio di Bemardi u svojoj knjizi (“L’arte regionata del nuotare”) opisao je početne i primitivne forme leđnog plivanja.

Razvojem plivačkog sporta, leđno plivanje se javlja, na samom početku ovog veka, pri čemu, ulazi u olimpijski program (Pariz, 1900. godine: 200 m leđno).

Tada se plivalo obrnuto prsno plivanje — “hand over hand” ili “germanija”, tj. još se nije plivao leđni kraul. Tada se isprobalo i “jednoručno” leđno plivanje (koje se spominjalo još 1903. godine u jednom engleskom plivačkom listu). Samo jedna varijanta takvog plivanja – “staro englesko plivanje” Smogla se videti iste te godi­ne na prvom takmičenju u leđnom plivanju u Engleskoj.

Tek 1912. godine u Evropi se javio leđni kraul na Olimpi­jadi u Stokholmu. Tada je Hari Hebner, Amerikanac postao olim­pijski prvak. Njegov način plivanja bio je suprotan tadašnjim shva- tanjima o leđnom plivanju, tako da je ta tehnika, priznata nakon protestovanja nekih Amerikanaca. Već su 1920. godine svi finalisti na Olimpijadi plivali ovom novom tehnikom.

Preteča današnjeg leđnog kraula je ova Hebnerova tehnika. Prvobitni oblik te tehnike, predstavljao je obrnutu sliku kraula ta­dašnjeg vremena. Ruke su savijene u laktovima naizmenično za- hvatale vodu odmah iz glave plivača i veslale su duboko pod telo dok su noge naizmenično, savijajući se u kolenima, udarale prema gore.

Nešto sporije se razvijao i leđni kraul. Japanci su se adapti­rali tom načinu plivanja, zbog nižeg rasta. Veslali su naizmenično, ali sa ispruženim rukama i ne tako duboko. Zaveslaji ruku su bili kratki (ugao od 45-135°) u odnosu na uzdužnu osu tela, a noge su se kretale iz kukova, sa naglašenim udarima stopala prema gore. Oni su na Olimpijadi u Los Anđelesu (1932) dominirali svojim načinom plivanja.

Posle toga je američki trener Bob Kiput (Kiphut) usavršio leđni kraul, te je lansirao kasnije olimpijskog pobednika iz 1936. godine, Adolfa Kifera (Kiefer). Plivao je u horizontalnom položaju tela, veslao opruženim rukama i to odmah ispod površine vode, sa zahvatima vode na “11” i na “1”, što je slično današnjem izrazu “5 mininuta do 12” i “5 mininuta posle 12”.

 

Znači, zaveslaji su, u odnosu na japanski bili produženi, imali su veći korisniji ugao, dok su se noge pokretale iz kukova, opružene i stvarale su propulziju, kako pri udarima prema gore tako i pri udarima prema dole.

Nakon skoro 20 godina došlo je do dopunjavanja i menjanja ovog načina plivanja. Noge su počele zahvatati dublje sfere, putanja zaveslaja ruku se više približila vazdušnoj osi tela, rodio se, tzv. “S” zaveslaj.

 RAZVOJ PRSNE TEHNIKE

 

Prsno plivanje, u osnovnom obliku, jedini je način plivanja, kada se glava stalno nalazi van vode, tu ušlo vi disanja nisu otežani i omogućena je široka preglednost vodene površine. Zbog ovih karakteristika, ono je dobilo najveću praktičnu upotrebu.

Prsno plivanje je najstariji način plivanja. Prva takmičenja prsnog plivanja, su bila još sredinom XIX veka, po nekim autori­ma, još početkom XVII veka u Japanu.

Ono je prepoznatljivo po prsnom položaju plivača i sime­tričnim i istovremenim radom ruku i nogu. Ruke se u ćelom zave­slaju nalaze pod vodom, dok se noge u pripremnom delu zaveslaja, kreću pod vodom, u suprotnom smeru od smera plivanja.

Takođe, njega karakterišu veliki otpor vode i sporo napre­dovanje. Zanimljiv je podatak, da i u najstarijoj knjizi o plivanju (Kolumbetas, 1583) god. kao primer za ovaj način je uzela žabu, kao simbol pravilnog i finog prsnog plivanja, te je taj način pliva nja nazvan “ljudskim”, za razliku od životinjskog, psećeg plivanja, koji je bio manje cenjen.

Ipak, “treba plivati sa podignutom glavom i gledati prema gore, jer tada nećemo imati toliko utopljenika” – kaže Francuz Te veno, još 1690. godine.

Guts-Muts (1798. godine) ukazuje na to, da je pogrešno imitirati pokrete žaba, i otpor vodi treba da pruže stopala, a ne unutrašnja strana butina i potkolenica.

Dok R. Home 1942. godine kaže da se veća potisna snaga dobija, ako se noge postave u obliku slova “V”, i ako se skuplja­njem nogu voda istiskuje, nego se opružanjem nogu stvara potisna snaga.

U toku XIX veka razvija se interes za takmičarskim pli­vanjem. Tada se prsno plivanje smatralo načinom plivanja “civi- lizovanih” ljudi, tj. tadašnjeg aristokratskog staleža. Čak je i lord Bajron, preplivao Dardanele, ovim načinom plivanja, a kapetan Meju Vebb, prvi je preplivao La Manš još 1875. godine za 21 sat i 45 minuta.

Zanimljivo je da je jedan plivač, praveći po 4 zaveslaja, pod vodom, ruke širio u širokom luku ispod površine vode, sve dok nije dodirnuo svoje butine, on je širio i snažno skupljao noge, što je postalo ortodoksni način prsnog plivanja. To je doprinelo razvučenijem ritmu, pauzama i usporavanjima tela.

Oni koji su prvi uočili nedostatak takve tehnike, bili su Japanci, pa su ruke počeli savijati u laktovima, još u prvoj fazi provlaka, spuštajući podlaktice i šake prema dole i pokrećući ih prema nazad sve do linije ramena. Posle je usledilo vraćanje ruku u početni položaj. Savijali su ruku u zglob lakta, kao što su savijali noge u zglobu kolena, pa su kolena bila razmaknuta za širinu ramena, potkolenice okrenute vertikalno prema gore, a stopala nešto raširena u stranu. Tako su ruke vršile provlak kroz vodu, noge su se vraćale u pripremni položaj i obratno. Dok su se noge opružale i skupljale, ruke su se pripremale za novi zaveslaj, tako da je udah vršen u početnoj fazi provlaka ruku kroz vodu.

Ovaj način prsnog (japanskog) plivanja, prezentiran je 1928. godine u Amsterdamu na Olimpijadi.

Treba reći, da je novi zaveslaj ruku, uticao na promenu nogu, gde se menja ne samo ritam, već i funkcija rada nogu. nogu je postao uži. Noge su otiskivan je započinjale sa skoro sa­stavljenim petama, stopalim zaokrenutim prema van i raširenim ko lenima sa pokretom usmerenima u blagom luku prema nazad.

“Prsaši” su, posle razdvajanja leptira od prsne tehnike, nasledili i takav način disanja, pa je prsno plivanje, počelo postepeno i prelaziti u ronjenje.

Takmičari su u 100-metarskoj disciplini svega 3-4 puta do- ! sli na površinu vode da udahnu vazduh, dok su ostalo vreme, bili ‘ nevidljivi za publiku i sudije, što je vodilo u krajnost. Takav način plivanja je 1956. godine ukinut.

Što se tiče načina vršenja udaha, 1960-ih godina prsna teh- nika ima novinu. Dakle, ona se tiče toga, da li se udah vrši na početku ili na kraju zaveslaja. Ipak, udah vršen na kraju zaveslaja ruku, ne iziskuje nikakve dodatne pokrete glavom. Taj “zakasneli” udah, izazvao je revoluciju u prsnom plivanju, jer je omogućio 1 brži ritam zaveslaja, što je đoprinelo promeni rada nogu (pete su j sada rastavljene), dok kolena ostaju u širini kukova, a promenio se j i rad ruku, tj. bio je uži zaveslaj. Tako je kliženje svedeno na i miminum. Maliken, Osaki, Jastremski i dr. su predstavnici ovog j načina plivanja.

“Kotrljajući” način prsnog plivanja, kao nova tehnika prsnog 1 plivanja, javio se 1970-ih godina i njegovi predstavnici su: Hen- i ken, Morken, Vilkie itd. Ovde su promenjeni ritam zaveslaja, način I rada ruku i nogu, što izaziva manji otpor vode i efikasnije I zaveslaje.

Zaključak: Razvojni put prsne tehnike plivanja vodi od širo- I kih pokreta nogu i ruku, do njihovog sužavanja, od sporog do ubr- 1 zanog ritma zaveslaja, od dugačkih do kratkih faza kliženja i od i ranog do zakasnelog udaha.

 RAZVOJ DELFIN TEHNIKE

Po brzini plivanja ova tehnika je odmah iza kraula i, u praksi, za nju, postoje dva naziva: baterflaj (leptir) i delfin. Naziv baterflaj je dat prema načinu rada ruku, dok je naziv delfin dat prema načinu rada nogu.

Delfinovu tehniku plivanja karakteriše simultani i identični rad ruku (provlak kroz vodu od napred prema nazad) i simultani rad nogu (istovremeno kretanje obe noge u pravcu gore-dole).

1926. godine se pojavio ovakav način plivanja kod šampi­ona u prsnom plivanju Ericha Rademachera. On je, pre svakog okreta, kao i u finišu pre cilja, pripremni deo zaveslaja izvodio, tako što je ruke po novi zaveslaj prenosio napred kroz vazduh. On je na Olimpijadi u Amsterdamu (1928) bio drugi (200 m prsno).

Amerikanac Henri Majer, je na zimskom prvenstvu Njujorka 1933. god. u prsnom delu mešovitog plivanja (3×500 mešovito) u finišu plivao leptirovim zaveslajima. Taj novi način plivanja je nazvan “‘prsni leptir”.

1948. godine je sedam finalista koristilo ovu tehniku, a 1940. godine se odvaja leptirova tehnika od prsnog plivanja i pliva se kao posebna tehnika. Ali se, 1948. i 1952. godine, na Olimpija­dama pod prsnom tehnikom plivanja, podrazmevao, još uvek, prsni leptir, i to kao brža varijanta prsnog plivanja.

Delfinov način rada nogu, prvi put se pojavljuje još 1935. godine u okviru eksperimentalne tehnike plivanja na Ajova Uni- verzitetu u Americi, a Jack Sieg je ovim načinom plivao 100 jardi za 1:00,2.

Ali, delfinova tehnika rada nogu (sunožni vertikalni udari) p počela primenjivati, tek kada je leptirov način plivanja, priznat četvrtu plivačku tehniku, i to još 1953. god.

Prvi u Evropi, koji su uspešno koristili delfinov način rada u, bili su mađarski plivač i Tumpek Đerd i Feher Zolt, još 9-ih godina. Sa priznavanjem baterflaj tehnike, priznavao se i nov rad nogu, ali treba spomenuti i to da je Đ. Tumpek, pet popravljao svetski rekord.

Delfinov način plivanja, imao je niz adaptacija i izmena, oči 1 Tumpekovog do Spitzovog ili Bottomovog. Imao je jednoudami, dvo* 1 udarni, troudami delfin, sa radom nogu iz kolena do rada iz kukova i § talasastog gibanja celoga tela, i to od nevezanog do vezanog.

Đerđ Tumpek je na 200 metarskim disciplinama plivao tro- 1 udarni nevezani (jedan zaveslaj rukama a potom 3 udara nogama), a § na 100 metarskim disciplinama – dvoudami nevezani delfin.

Amerikanci Yorzik i Mann su prvi (1956. godine) počeli ! primenjivati vezani dvoudami delfin (jedan ciklus rada – dva udara 1 nogama).

Savršenost i harmonija pokreta, visoki nivo usaglašenosti 1 rada nogu, ruku i disanja, umereno gibanje tela, zaveslaji “S” u kretanju ruku kroz vodu i visoki laktovi u pripremnom delu l zaveslaja, karakteristični su za Spitzovo ime i njegov način rada.

Zakažite besplatno testiranje : 063 204-700

 

Povezano tema, klik ovde.