Leđni stil plivanja

Leđno plivanje

U osnovi, leđni stil je obrnuti kraul. Ova disciplina sporija je od kraula i najlakša je za učenje zbog tehnike disanja, pri kojoj plivač više odmara nego što radi. Tokom obuke, važno je da se pravilno savlada stalno izvođenje pokreta opruženim nogama gore-dole. Prilikom plivanja, plivač nema preglednost putanje. Zato treba da pronađe neki predmet koji će mu poslužiti kao orjentir.

 

Leđno plivanje
Leđno plivanje

Leđno plivanje učvršćuje pojasni deo tela i ispravlja držanje leđa.

Pri plivanju, telo leži na površini vodeskoro horizontalno, kukovi se nalaze direktno ispod površine vode, potiljak je spušten u vodu, a iznad vode je samo lice okrenuto gore. Pokreti nogama gotovo da su isti kao u kraulu. Noge neprekidno izvode naizmenične i snažne pokrete gore-dole, sa opruženim stopalima i prstima okrenutim unutra. Pokreti rukama izvode se tako što se prvo jedna ruka spušta u vodu u produžetku ramana iza glavei polukružno zavesla do butine, zatim se vraća kroz vazduh u polazni položaj. Ruke Obavljaju naizmenične pokrete(kao „vetrenjača“) tako da slobodna ruka odmara kod zamaha drugo rukom.

Uobičajne deonice za takmičenje leđnim stilom su: 50m , 100m i 200m . Ovo je jedini stil kada plivač startuje iz vode.

Leđnu tehniku plivanja od ostalih tehnika najviše izdvaja slobodno disanje tokom plivanja, što je efekat boravka u položaju na leđima. Druga karakteristika ove tehnike je kretanje leđima u pravcu okretišta ili cilja. Tehnika leđno se pliva kao druga tehnika u disciplinama mešovitog plivanja, a kao prva tehnika u disciplinama štafete 4x100m mešovito.

Analiza leđne tehnike

Položaj tela plivača

Plivač se nalazi u položaju na leđima, zauzimajući hidrodinamičan položaj, pri čemu je torakalni deo tela viši u odnosu na kaudalni, što je posledica anatomskih ograničenja i uslova plutanja. Telo plivača se nalazi pod napadnim uglom na pravac plivanja, koji se kreće u rasponu 5° – 10°, što zavisi od mnogo faktora. Glava plivača je u produžetku kičmenog stuba, oslonjena na vodenu površinu sa izduženim vratom i bradom lagano pognutom na grudni koš. Sa ovakvim položajem glave tokom plivanja, plivač može da gleda suprotno od smera svog kretanja. Tokom plivanja voda se oko glave plivača „sliva“ od temena, pored ušiju, preko obraza i brade, ne ulazeći u usta. Bitan detalj je da se glava plivača ne podiže s vode što bi za posledicu imalo grubo narušavanje horizontalnog položaja tela plivača, pregibanjem zglobu kuka i povećanjem čeonog otpora .
Telo plivača se, kao i za vreme plivanja tehnikom kraul, rotira oko uzdužne ose kako bi zaveslaji bili efikasniji, a čeoni otpor prilikom plivanja manji .

Disanje u leđnoj tehnici

Plivanje leđne tehnike izgleda jednostavnije, jer učenici „mogu stalno da dižu”. Ovo je konstatacija koja se može sresti u praksi. Disanje je ritmično i u bliskoj vezi sa mehanizmom provlaka. Pored svoje primarne fiziološke funkcije u razmeni gasova, ritam disanje – mehanizam veslanja, obezbeđuje oslonac ruci plivača tokom izvođenja provlaka. Stoga ie primerenije disanje sa zadržavanjem daha i eksplozivnom izmenom vazduba-tokom plivanja, nego kontinuirano ispuštanje daha tokom zaveslaja. Razlog za ovakav način plivanjiHeži u činjenici da, kada su pluća plivača ispunjena vazduhom i kada se vazduh zadržava u njima, trup plivača ima oslonac u ruci plivača da izvede snažan provlak. Način disanja zavisi od sposobnosti i navika plivača, kao i od discipline koja se pliva. Vazduh se uzima tokom pripreme ruke, neposredno pred početak provlaka počinje se sa izdahom .

Zakažite besplatno testiranje :

Tel: 063/204-700

Povezana tema, klik ovde.