Plivanje kao sport, odnosno kretanje čoveka po površini vode u horizontalnom položaju sopstvenim pokretima lokomotornog aparata, uslovljava povećanje morfoloških, funkcionalnih, motoričkih, psiholoških, intelektualnih socioloških karakteristika i sposobnosti ličnosti u najširem smislu.
Plivanje kao sport jefizička, kretna i sportska aktivnost ima veliki značaj za razvoj ličnosti. Značaj plivanja se ogleda u biološkom, pedagoškom i praktičnom – tj. utilitarnom smislu.
BIOLOŠKI ZNAČAJ PLIVANJA (plivanje kao sport)
Plivanje kao sport i sve aktivnosti čoveka u vodi i na vodi, utiču na pravilan, skladan i harmoničan razvoj tela u eelini. Pri plivanju, telo se nalazi u ležećem, horizontalnom položaju, usled čega, pod uticajem fizičkih svojstava vode, specifičnosti građe čovečjeg tela, sile otpora vode, potiska, zemljine teže i Arhimedovog zakona, dolazi do rasterećenja kičmenog stuba. U tom slučaju svi pokreti se obavljaju smanjenim naporom, ravnomemo i efikasno opterećujući muskulaturu trupa, sa posebnim akcentom na velike grupe mišića leđa, grudi, ramenog i karličnog pojasa. Ovakva aktivnost pozitivno utiče na razvoj snage i pokretljivosti celokupne muskulature, što prouzrokuje pravilan (harmoničan) razvoj i lepo držanje (položaj) tela.
Plivanje vrši adekvatan uticaj na morfološku i funkcionalnu strukturu lokomotornog aparata mladih osoba (dece i učenika), a posebno na veličinu i mogućnosti mišića, elastičnost ligamenata i tetiva i pokretljivost zglobova.
Boravak u vodi, bez obzira da li se u vodi igra, pliva, zabavlja ili takmiči, intenzivira zaštitne – termoregulacione mehanizme organima, što uzrokuje povećanje otpornosti organizma na različita obolenja. Kako se plivanje sprovodi u prirodnim uslovima, suncu, čistom vazduhu i u vodi, bitno se utiče na održavanje higijene tela, poboljšanje fizioloških funkcija kože i stvaranju provita- mina D, što povoljno utiče na razvoj koštanog sistema u procesu rasta i razvoja (dece i učenika).
Plivanje utiče na razvoj motoričkih sposobnosti čoveka, a u prvom redu plivanjem se razvija snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija i pokretljivost.
Plivanjem se razvijaju funkcionalne sposobnosti organizma, naročito srčano-sudovnog i respiratornog sistema. Plivanjem se povećava cirkulacija krvi i sistolni kapacitet pri čemu dolazi do smanjenja broja otkucaja. Vremenom se povećava snaga srčanog mišica i trajnija funkcionalna mogućnost. Kako pritisak vode na površinu čovekova tela olakšava dotok venozne krvi u srce, plivanje se koristi i kao vid terapije kod ljudi koji imaju neka srčana obolenja.
Za vreme boravka u vodi disanje je otežano. Disanje treba uskladiti sa pokretima ruku i nogu i specifičnostima plivačkih tehnika koje zahtevaju da se u jednom zaveslajnom ciklusu izvrši jedan udah i jedan izdah. Udah mora biti brz i efikasan, pri čemu dolazi do povećanja obima i pokretljivosti grudnog koša, a time i kapaciteta pluća. Izdah (izuzev u leđnoj tehnici) se izvodi u vodi. Da bi se izdah realizovao potrebno je savladati pritisak vode na grudni koš. Brz i efikasan udah i izdah pod pritiskom vodene mase, zahtevaju povećanje kapaciteta pluća, efikasnu oksidaciju i razmenu gasova u organizmu. Ovo skupa povećava funkcije disaj- nih organa u aerobnim i anaerobnim uslovima. Plivanje, sa naglaskom disanja, je najbolja profilaksa u otklanjanju deformiteta grudnog koša kod mladih u razvoju.
Plivanje je aktivnost pri kojoj je potrošnja energije intenzivirana. Potrošnju energije uslovljava voda, intenzitet i trajanje plivačke aktivnosti. Unošenje optimalnih količina hranljivih materija i pravilna funkcija organa za varenje i izlučivanje, podsticani su aktivnostima celog tela u režimu fizičkih svojstava i fizičkih zakona koji vladaju u vodi.
PEDAGOŠKI ZNAČAJ PLIVANJA(plivanje kao sport)
Ako posmatramo kako ljudi plivaju, primećujemo toliko razlika u realizaciji plivačkih pokreta da ćemo se zapitati: Zašto su te razlike tako izražene? Jedni, svojim pokretima koje izvode plivajući, demonstriraju visok stepen usklađenih, harmoničnih, koordiniranih pokreta. Izvode pokrete sa lakoćom, bez napora i u jednakim intervalima smenjujući naprezanje (tonus) i opuštanje muskulature koju koriste za realizaciju pokreta. Disanje (uzimanje i ispuštanje vazduha) u potpunosti je usklađeno sa pokretima ruku, nogu i glave. Sve teče u jednom harmonijskom nado vezivanju cikličnih pokreta tela i delova tela, tj. pokreta koji omogućavaju kretanje na vodi. Drugi to kretanje kroz vodu realizuju teže, sa dosta napora, brzo se zamarajući. Telo im oscilira, potanja i izlazi na površinu, prave veliko talasanje i veliku buku. Muskulatura im je u stalnom tonusu. Iako ulažu ogroman napor, efekat u “osvajanju” plivačkih deonica je vrlo mali. U prvom slučaju govorimo o visokom ste- penu usvojenosti plivačkog znanja, racionalizaciji i harmonizaciji plivačkih tehnika, dok je u drugom slučaju reč o slaboj koordinaciji pokreta i disanja, koji zajedno učestvuju u realizaciji kretanja kroz vodu. Pokrete tela koji se realizuju u osnovnom plivačkom položaju, karakterističnom za plivačke tehnike pojedinačno, neophodno je učiti, uvežbavati i usavršavati, što je uslovljeno nizom subjektivnih i objektivnih faktora. Ovom prilikom ističemo samo one koji su vezani za metodiku rada i individualne sposobnosti i karakteristike onih koji uče plivanje.
U plivanju se sa lakoćom mogu izvoditi pokreti delova tela u različitim pravcima, koje, inače, nije moguće realizovati na suvom, ili su pak amplitude pokreta vrlo male, a pokreti zahtevaju dosta napora.
Učenje i koordinirana realizacija plivačkih pokreta i disanja, ostvarivanih u, za čoveka netipičnoj sredini – vodi, zahteva, pored morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti i znatan nivo motoričkog znanja i kognitivnih sposobnosti, što u velikoj meri utiče na povećanje, obogaćivanje obrazovnog nivoa plivača. Plivanje, kao nijedna druga sportska disciplina, predstavlja vrlo pogodno sredstvo i vid humanizacije rada i socijalizacije dece i učenika.
Istaknuto se postiže time što se deca podvrgavaju fizičkim – prirodnim zakonima vode, pri čemu se vodi računa o njihovim biopsihosocijalnim specifičnostima. Plivanje se odvija uprilogu dozirane, planske i oiganizovane dečje samostalnosti, kreativnosti i osobitosti. Kao jedno od najuspješnijih vaspitnih sredstava, plivanje doprinosi izgrađivanju konativnih karakteristika (dece) učenika. Dete se u vodi ne može “prikrivati” i “maskirati”, jer se “sukobljava” sa nizom raznovrsnih i nepredvidivih situacija.
Dete gleda, sluša objašnjenja, dobija uputstva i zabrane, sarađuje sa članovima grupe; Ovakav odnos (rad) omogućava nastavniku (učitelju plivanja) da “dirigovanjem”atmosfere bitno utiče na razvijanje pozitivnih konativnih karakteristika učenika (crta ličnosti).
Dobra organizacija plivačkih aktivnosti (učenje, usavršavanje
plivačkih tehnika, rekreacija, takmičenje) koju zahteva i “vodeni
ambijent”- stvaraju dobre uslove za razvijanje njihovih pozitivnih osobina. Tu se pre svega misli na svesnu radnu disciplinu, organizovanost i sistematičnost u radu i životu, kreativnost, ljubav prema učenju i radu, pravilan odnos prema sebi i drugovima, smelost, upornost, odvažnost (hrabrost), istrajnost, osjećaj pripadnosti kolektivu, zadovoljstvo, vedro raspoloženje, itd.
Ovladavajući vrlo složenim motoričkim kretanjima koja se moraju izvoditi u jednom harmoničnom, koordinirano-racionalnom i energetsko-ekonomičnom obliku, svakako da zahtevaju i razvijanje estetske komponente ličnosti i estetskog vaspitanja učenika.
PRAKTIČNI ZNAČAJ PLIVANJA
Plivanje je takva fizička aktivnost koja ima široku primenu u različitim ljudskim delatnostima. Plivanje je, naime, temelj vaterpola, umetničkog plivanja, skokova u vodu i niza sportova na vodi i nautičkih sportova. Plivanje je omiljeni „dopunski sport“ pripadnicima svih sportova u periodu treninga, rekreacije ili oporavka.
Plivanje ima široku primenu u rehabilitaciji i tečenju narušenih funkcija respiratornog, srčano-sudovnog sistema i lokomotomog aparata. Veliki broj povreda koštanog i mišićnog sistema vrlo uspešno se rehabilituje različitim terapijama u vodi, koje se vezuju i za plivanje.
Značaj plivanja se ogleda i u vojno-strateškim i odbrambenim zadacima, desantnim i transportnim jedinicama, kao i u brojnim mornaričkim dejstvima. Brodogradnja, ribarstvo, podizanje brana, mostova i sličnih objekata, ispitivanje vodenih površina u naučne, rekreativne i odbrambene svrhe, jesu aktivnosti koje se ne mogu zamisliti bez znanja plivanja.
Znanje plivanja je od neprocjenjive važnosti u različitim nepredviđenim situacijama u kojima se čovek, ne svojom voljom, nađe u vodi. Saobraćajne nesreće u dolinama reka, prevrtanja iz različitih razloga brojnih plovila (čamac, kajak, splav i slično), su vrlo česte, i kobno se završavaju za one koji ne znaju plivati.
Praktični značaj plivanja, koji ga svrstava u najhumanije ljudske delatnosti, odnosi se na pomaganje i spašavanje utopljenika. Pružiti pomoć unesrećenom, spasiti utopljenika je izuzetno human čin. Za poziv spasioca se regrutuju dobri plivaći, dobrih antropoloških karakteristika.
Zakažite besplatno testiranje :