Kraul plivanje
Od četiri postojeća stila sportskog plivanja, kraul(slobodni) stil je najbrži. Kod izvođenja ove tehnike plivanja, ruke i noge rade istovremeno , pri čemu se najmanje troši energija. Kretanje napred dešava se neprekidno.
Obuku za ovaj stil plivanja nejbolje je pošeti u dečijem uzrastu, kada dete još ne ume da se održava na vodi, jer odrasla osoba teže uši nove pokrete.
Kod Kraula, usta su gotovo uvek zagnjurena. Rad rukama najvidljiviji je deo plivanja. Zamasi se izvode naizmenično levom i desnom rukom kroz vazduh, sa licem okrenutim prema dole i paralelnim sa površinom vode.Plivač mora istovremeno da udahne između dva zamaha rukom, brzo okrene glavu udesno ili ulevo i neprekidno izvodi naizmenične i brze udarce opruženim nogama gore-dole pod vodom, pri čemu opuštene pete treba da izlaze na povrđinu vode. Glava je podignuta da bi se pod vodom moglo videti ispred sebe. Leđa su iznad površine vodene, tako da linija vode prelazi preko čela i ramenog pojasa. Izdisaj se obavlja u vodi.
Standardne deonice staza za takmičenje kraul(slobodnim) stilom su: 50m,100m,200m,400m,800m i 1500m.
Slobodni(kraul)stil popularizovao je američki plivač, havajac Duke Paoa Kahanamoku, trostuku oolimpijski pobednik 1912. i 1920. godine.
Tehnika kraul je prva tehnika kojom se plivalo na prvim Olimpijskim igrama. Karakteriše je naizmeničan rad rukama i nogama, što plivaču omogućava da se kreće kroz vodu, stvarajući konstantno propulzivnu silu. Kraul tehika je najbrža plivačka tehnika, koja se nakon procesa obuke neplivača u najvećem delu slučajeva prva uči u procesu obučavanja plivanja.
Analiza kraul tehnike Položaj tela plivača
Kretanje tela plivača kroz vodu je otežano zbog veće gustine vode, kao sfere kroz koju se čovek kreće. Zbog svojih morfoloških dimenzija, čovek je primoran da položaj tela prilagodi novim uslovima. Telo treba postaviti u što horizontalaniji položaj (stream-line) kako bi na taj način što više smanjilo čeoni otpor. U svojim istraživanjima Kolmogorov, Rumyantseva, Gordon i Cappaert potvrđuju da, između ostalog, dovođenje tela plivača u hidrodinamički položaj doprinosi smanjenju čeonog otpora i stvara uslov za efikasnije plivanje.
Hidrodinamičan položaj tela plivača je aktivan položaj pri čemu ie angažovana celokupna muskulatura trupa, ruku i nogu. Ovaj položaj se uči i usavršava, kako bi plivač bio sposoban da ga zauzme u svakom momentu plivanja. Hidrodinamičan položaj tela plivača karakterišu i pogled plivača ka napred i dole, vodeći računa da podizanje glave iz vode ne naruši horizontalan položaj tela . Ramena i kukovi se tokom plivanja rotiraju oko uzdužne ose malim amplitudama, a noge su pružene u produžetku tela.
Podizanjem glave kukovi i noge plivača, počinju da tonu, što za posledicu ima povećanje čeonog otpora. Suprotno ovom položaju glave, dešava se da plivač glavu drži dublje nego što je potrebno, čime se menja oblik tela, segmenti trupa izdižu, povećavaju otpori i utiče na kvalitet, efikasnost i samu brzinu plivanja. Za dubok položaj glave u vodi karakteristično je i da noge plivača izlaze iz vode više nego što je potrebno i na taj način umanjuju efikasnost njihovog rada.
Kada se prilikom plivanja naruši horizontalni položaj plivača, podizanjem glave, plivanje je otežano za 20-30%.
Sposobnost da minimalizuje otpor u fazi kliženja zavisi od oblika tela plivača i položaja tela u odnosu na pravac plivanja, a sve se to nalazi unutar naučenog položaja.
Položaj tela se tokom plivanja narušava, rotacijama oko uzdužne ose .
Stalne rotacije tokom plivanja vrše se ramenom, trupom i kukovima i one treba da budu sinhonizovane. Za vreme ovih rotacija glava plivača mora biti mirna, osim u momentima uzimanja vazduha, kada se vrši rotacija lica na stranu. Udarac tokom plivanja se vrši
Rotacije trupom su značajan element u plivanju kraul tehnike. Rotacije tela se kreću između 70° – 80°, tj. 35° – 40° na svaku stranu (Colvvin, 1998) Važnost rotacije tela tokom plivanja se ogleda u sledećim činjenicama:
Lakše se prevodi ruka iz faze otiskivanja do novog zaveslaja i smanjuje se mogućnost povrede ramenog zgloba
Prilikom ležanja na grudima, na podu sa rukama u predručenju, jako je teško simulirati kraj zaveslaja, pa jednu ruku “vratiti” iz perioda otiskivanja u period zahvata, bez rotacije tela. Ovakav pokret bi mogao dovesti do povrede u zglobu ramena. Isto se dešava i tokom plivanja. Koliko god da je zglob ramena fleksibilan taj pokret je nemoguće izvesti bez rotacije oko uzdužne ose i adaptacija unutar zglobova ramena, trupa i kukova.
Mišići trupa i leđa, kao i grudni mišići su veoma jaki, pa je uz dobru rotaciju tela zaveslaj plivača stabilniji i efikasniji. Prilikom rotacije sa jedne na drugu stranu, vrši se transfer snage na ruku koja proizvodi u tom momentu propulzivnu silu. Rotacije trupa tokom plivanja su dobar način da se iskoristi veliki potencijal leđne i grudne muskulature, kao i muskulature trupa. Plivanjem bez rotacije trupa opterećuju se mišići ramenog pojasa koji su znatno slabiji.
Zakažite besplatno testiranje :