Časovi plivanja
Čas plivanja je osnovni organizacioni oblik nastavnog rada, koji omogućava plansko i sistematsko delovanje na antropološki status učenika, primenom planom i programom preciziranih sadržaja škole plivanja.
Zbog činjenice da se škola plivanja izvodi sa različitim uzrasnim grupama, da se u školi plivanja možemo koristiti različitim sredstvima i pomagalima, da se na času plivanja mogu ostvariti različiti ciljevi (učenje, usavršavanje, treniranje), da se nastava može održati na otvorenim i zatvorenim namenskim bazenima, prilagođenim i prirodnim vodenim površinama, čas plivanja ima specifičnu strukturu i trajanje.
Dužina trajanja časa plivanja ušlo vijena je uzrastom, nivoom znanja plivanja i uslovima realizacije škole plivanja. Zbog ovih faktora dužina časa plivanja varira od 30 do 60 minuta za časove i učenja u zavisnosti od uzrasta polaznika.
Nastavni sadržaji za uvodni deo časa mogu biti: različiti oblici hodanja, trčanja i skakanja u vodi i van vode, elementarne igre dinamičkog karaktera koje se mogu izvoditi u vodi i van vode. Kakvi ce se i koji sadržaji dati u ovom delu časa, zavisi od uzrasta učenika, nastavnih sadržaja u galvnom delu časa, broja učenika i mesta izvođenja. U uvodnom delu časovi plivanja imaju frontalni oblik rada a formacija zavisi od nastavnih sadržaja, mesta rada i broja učenika.
Aktivan odnos nastavnika u uvodnom delu časa plivanja utiče na motivaciju učenika za rad, pravilan rad, ostvarivanje kontakta sa učenicima kojim se nastavlja dobra komunikacija u narednim delovima časova plivanja.
Pripremni deo časa plivanja
Cilj pripremnog dela (časovi plivanja) je da se kompleksima vežbi oblikovanja utiče na povećanje motoričkih i funkcionalnih sposobnosti učenika, na pravilno držanje tela, kao i da vežbama kojima se imitiraju pokreti plivačkih tehnika utiče na njihovo pravilno izvođenje i tako smanji period učenja plivačkih pokreta na suvom u glavnom delu časa.
Zadaci pripremnog dela časova plivanja su:
- Pripremiti sve skupine mišića, a posebno one mišiće koji će aktivno učestvovati u realizaciji plivačkih pokreta predviđenih na¬stavnim sadržajima i u glavnom delu časa plivanja.
- Jačanjem mišića leđa i trbuha uticati na pravilno držanje tela i sprečavanje pojave telesnih deformiteta.
- Učenjem novih vežbi oblikovanja obogatiti kretne sposobnosti, razvijati smisao za lepo izvođenje pokreta prostorno, vremenski i dinamički i sticati kod učenika naviku za svakodnevno jutarnje izvođenje vežbi oblikovanja.
- Razvijati svesnu radnu disciplinu, smisao za red, upornost i ‘ istrajnost, kao i stvaranje navika za primenu vežbi oblikovanja u svakodnevnim životnim situacijama.
Nastavni sadržaji za pripremni deo časa su vežbe oblikovanja, koje se prema uticaju na organizam dele na vežbe jačanja, labavljenja i istezanja. U radu sa decom mlađeg školskog uzrasta najviše pažnje treba obratiti vežbama jačanja, i to jačanja velikih skupina mišića grudi i leđa. Vežbe labavljenja se daju u nešto manjem obliku, dok u izboru, realizaciji i doziranju vežbi istezanja, nastavnik mora biti strogo oprezan.
Izborom vežbi oblikovanja želimo uticati na ceo organizam deteta. Koje će vežbe biti obuhvaćene u jednom kompleksu zavisi od nastavnih sadržaja koji se realizuju u glavnom delu časa, što znači da treba odabrati one vežbe kojima ćemo bitno uticati na one delove tela koji će biti nešto angažovaniji u glavnom delu časa plivanja. Vrlo često treba koristiti vežbe kojima se imitira plivačka tehnika koja će se raditi u glavnom delu časa. Vežbe oblikovanja treba izvoditi pravilno prostorno, vremenski i dinamički.
Jedan kompleks optimalno sadrži 8 do 10 vežbi oblikovanja, koje se ponavljaju u zavisnosti od težine vežbe. Pri izvođenju vežbi oblikovanja posebnu pažnju treba obratiti na disanje, odno¬sno treba uskladiti pokrete pretklona i skupljanja tela sa izdisanjem, a ispravljanja sa udisanjem. Vežbe oblikovanja možemo izvoditi na suvom i u vodi, iz različitih stavova i položaja, kao i sa pomagalima (lopte, palce, gumene vijače, daske za plivanje) i u parovima. O načinu izvođenja vežbi oblikovanja (brzina, tempo, ritam, amplituda pokreta) brine se trener plivanja, koji doziranjem opterećenja, poštovanjem principa sistematičnosti i postupnosti, utiče na to da se vežbama oblikovanja ostvare cilj i zadaci pripremnog delà časa.
Glavni deo časa plivanja
Cilj glavnog dela časa plivanja(časovi plivanja) je da pomoću fizičkih vežbi (pokreta i kretanja), planiranim programom škole plivanja, stvorimo opti¬malne uslove za realizaciju postavljenih zadataka. Trajanje ovog dela časa plivanja i raznovrsnost nastavnih sadržaja koji se uče, ponavljaju, uvežbavaju, proveravaju i usavršavaju, omogućava ostvarivanje velikog broja zadataka.
Zadaci glavnog dela časa plivanja su:
- Raznovrsnim nastavnim sadržajima, izvodeći ih na različite načine i iz različitih stavova i položaja, primenom različitih meto¬dičkih organizacionih oblika i metoda rada, rekvizita i pomagala, uticati na opšti razvoj organizma.
- Stimulisanjem rasta i razvoja, skladnog odnosa između mišićnog i potkožnog masnog tkiva, razvojem opštih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, uticati na pravilan odnos između delova tela sa osnovnim nagalskom na pravilno držanje tela. Relizacijom nastavnih sadržaja uticati na razvoj onih motoričkih sposobnosti koje su primame u plivanju (snaga, brzina, koordinacija, pokre-tljivost i izdržljivost) najmanje u nivou koji omogućava optimalne sposobnosti za realizaciju plivačkih tehnika.
- Uticajem na povećanje funkcija srčano-sudovnog i respira¬tornog sistema, pravilnim rasporedom vremena napora i odmora (opterećenje i relaksacija) povećati aerobne sposobnosti učenika, sa težnjom ka uspostavljanju ravnoteže između dopremanja i potrošnje energetskih materija.
Uticati na učenje (usvajanje) i usavršavanje plivačkih tehnika, povećanje nivoa plivačkih postignuća i mogućnost primene plivanja u svakodnevnom životu, slobodnom vremenu i u nepredviđenim situacijama.
- Učenjem, usavršavanjem i praktičnim izvođenjem plivačkih pokreta, kretanja, vežbi i tehnika, pračeno određenim nivoom teorijskih znanja koja su neophodna za potpunije razumevanje svrhe njihovih izvođenja, uticati na povećanje kognitivnih sposobnosti učenika.
- Primenom različitih nastavnih sadržaja, metodičkih organiza¬cionih oblika, metoda i principa rada, uticati na razvijanje pozi-tivnih konativnih karakteristika učenika. Razvijanjem volje, upor¬nosti, samostalnosti, motiva za vežbanje samostalno i u manjim (2, 3, 4) i većim grupama, stvarati pozitivan odnos prema međusobnoj saradnji, pomaganju i procenjivanju svojih i tuđih znanja i postignuća.
Nastavni sadržaji koji se realizuju u glavnom delu časa plivanja proizilaze iz nastavnog programa. Nastavni sadržaji za “A” deo glavnog dela časa plivanja odabiraju se iz nastavnih tema koje tretiraju problematiku učenja, usavršavanja i treniranja plivanja.
U “B” delu glavnog dela časa plivanja nastavni sadržaji su u stvari sin¬teza naučenog gradiva, što učenici realizuju sopstvenom individu¬alnošću, koja je kreativnošću nastavnika podređena kolektivu. Samostalnost i sposobnost učenika u rešavanju različitih situacionih plivačkih zadataka, povećavaju fiziološko i emocionalno opterećenje kroz igru i takmičenje, što stvara pozitivne efekte motivacije za rad, ponekad i teških i neprijatnih vežbi. Svaki čas plivanja po mogućnosti treba da ima ovaj deo.
U glavnom delu časa plivanja trener plivanja je maksimalno angažovan. Počinje sa ponavljanjem kretanja i vežbi koje su rađene na prethodnom času, praveći tako prirodnu, logičnu vezu sa nastavnim sadržajima koji se realizuju na konkretnom času plivanja. Ponavljanje nastavnih sadržaja i njihovo povezivanje sa novim, u stvari je jedan od dobrih didaktičkih načina neophodnih u didaktičko metodičke zakonitosti uz punu imcijativnost, kreativnost i stručnu sposobnost.
Kada nastavnik uoči grešku, a greške su u školi plivanja neminovnost, prvo ispravlja krupne greške kojima se narušava os¬novna struktura kretanja, a kasnije ispravlja manje greške. Plivanje, takođe zahteva da, kada je god to moguće, vežbe koje se mogu povezati da bi se uspostavljala koordinacija plivačkih pokreta, treba povezati, jer složena struktura plivačkih tehnika zahteva koordinaciju pokreta delova tela u horizontalnom položaju sa disanjem u svakako atipičnom mediju za čoveka. Ovo znači, da, kada nam se ukaže mogućnost za povezivanje plivačkih pokreta, a na osnovu konkretnih mogućnosti učenika, to obavezno uradimo, makar i odstupili od plana rada na konkretnom času.
Završni deo časa plivanja – Časovi plivanja
Cilj završnog dela časa plivanja je da se opterećenje učenika ostvareno u prethodnim delovima časa plivanja približi stanju u kakvom je bilo pre početka časa.
Zadaci završnog dela časa plivanja su:
- Odabrane nastavne sadržaje realizovati takvim intenzitetom da da se utiče na povećanje opšte koordinacije i pokretljivosti i smnjenje svih fizioloških funkcija, sa posebnim osvrtom na funkcije srčano-sudovnog i respiratomomg sistema.
- Usvajanje i usavršavanje fizičkih aktivnosti koje su vezane za vežbe i igre koncentracije i relaksacije. U ovom delu časa plivanja polaznici treba da stiču i potrebna teorijske znanja iz plivanja i osnove vezane za unapređenja zdravlja.
Emocionalno stanje treba zadržati i u ovom delu časa plivanja.Trener plivanja mora imati sposobnost metodičkog pristupa u školi plivanja a na polaznike(učenike) treba prenositi znanja vezana za zdravstveno-higijenske navike, smisao za red, kritičnost, smisao za analizu, radne navike, pravilan stav prema tuđim mogućnostima i znanjima.
Nezavisno da li se čas plivanja realizuju kao samostalan rad, igra ili čak takmičenje, trener plivanja svojom kreativnošću treba usmeriti rad učenika u smislu ”ko će lepše”, “ko će sporije”, “ko će pravilnije”. U ovom delu časa mogu se realizovati i elementarne igre koje podrazumevaju manji intenzitet i tempo kretanja .
U ovom delu časa plivanjase uglavnom se primenjuje frontalni oblik rada, a učenici se nalaze u različitim formacijama (vrsta, kolona, polukrug, krug).
TAG: časovi plivanja