Plivaj i uživaj – Vodič za pravilno plivanje

Plivaj i uživaj 

Zahvaljujući činjenici da je plivanje i kod nas i u svetu doživelo pravu ekspanziju teorijskih i empirijskih saznanja, definisan je model metodskog postupka kojim su postizani najbolji rezultati u procesu učenja plivanja. Međutim, moramo znati, bez obzira na to kojim metodskim postupkom učimo učenike da plivaju, da nema univerzalnih, u svim prilikama primenljivih, brzih i idealnih me­todskih postupaka.

Zajedničko za sve metodske postupke učenja plivanja je postavljanje istih pitanja na koje trebamo uspešno odgovoriti. Ta pitanja su:

• kako učenike naviknuti na vodu,
• kako učenike naučiti da se igraju u vodi i kako učenike naučiti da pravilno dišu u vodi,
• kako učenike naučiti da zarone i gledaju u vodi,
• kako učenike naučiti da plutaju i zauzmu horizontalni položaj na vodi,
• kako učenike naučiti da klizaju na vodi,
• kako učenike naučiti da naprave prve pokrete u vodi koji obezbeđuju kretanje,

• kako učenike naučiti da plivaju “sopstvenom tehnikom”,
• kako učenike naučiti da skaču u vodu,
• kako učenike naučiti da se okreću u vodi,
• kako učenike naučiti da se osećaju sigurno u vodi.
• plivaj i uživaj

U okvirima istaknutih “problema” potrebno je napraviti plan i program rada, u kome se na osnovu relevantnih pokazatelja treba­mo opredeliti za konkretne nastavne celine. U okviru plana i pro­grama, respektujuči principe planiranja i programiranja nastavnog procesa, na osnovu konkretnih uslova i svih ostalih faktora koji su važni za učenje plivanja, treba odrediti broj nastavnih celina, zatim broj nastavnih tema sa brojem ponavljanja, na osnovu čega odre­đujemo nastavne jedinice za svaki nastavni čas.

Model metodskog postupka učenja plivanja(plivaj i uživaj) kojim su postizani najbolji rezultati i koji se najviše koristi, može da izgleda ovako:

– Nastavnik na suvom (van vode) opisuje i objašnjava vežbu (pokret, kretanje, igru, motorički zadatak) neposredno pre demon­stracije, kako bi učenici dobili što jasniju sliku o tome kako se ve-žba izvodi. Opisivanje ide onim redosledom kojim se vežba izvodi. Opisivanje je kratko, tačno, jasno i razumljivo. Opisivanje se prila- gođava sposobnostima učenika, povećavajući stalno zahteve da uče­nici ovladaju stručnom terminologijom. Sve izraze koji mogu za- meniti stučne termine kojima se povećava nivo razumevanja učenika treba, pogotovu sa učenicima I pa i II razreda, što više koristiti.

– Nastavnik potom demonstrira vežbu u celini, prvo u vodi, a zatim, ukoliko se to kretanje može izvesti, i van vode. Dobrim opisom i objašnjenjem, primerenim učenikovim sposobnostima, po­buđuje se interes i usmerava pažnja na vežbu (kretanje) koje treba raditi.

Prvu demonstraciju, a u toku učenja samo jedne vežbe (kre­tanja) mora ih biti onoliko koliko to zahteva strukturna složenost vežbe i učenici, nastavnik (ili demonstrator) izvodi u konačnom obliku, u celosti i bez prekida, tj. po redosledu kretanja, obliku, brzini, amplitudi i tempu kako se ta vežba inače izvodi. Složeniju vežbu je potrebno ponoviti više puta. Druga demonstracija je laga­nija, sa naglaskom na one segmente vežbe za koje nastavnik pretpostavlja da će ih učenici teže izvoditi. U toku demonstracije učenici su postavljeni tako da mogu da vide sve segmente vežbe.

Nakon demonstracije vežbe van vode, učenici počinju da izvode vežbu. Na suvom se vežba izvodi samo malim brojem ponavljanja. Posebno je važno da se metodski postupak usmeri tako da učenje plivanja ide postupnim putem, od faze prilagođavanja na novu sredinu, pa sve do usvajanja znanja koja omogućavaju kretanje u toj novoj sredini. Osnova učenja plivanja je rad na usvajanju čitavog niza pojedinačnih, u tehničom smislu preciziranih pokreta, koja jesu različita, ali su takođe, i pre svega, strukturno čvrsto po­vezana i usmerena na ovladavanje novom sredinom.

Učenici ovog uzrasta uče gledanjem, posmatranjem, a zatim imitiranjem, tj. po­kušajima izvođenja viđenih pokreta. Zbog toga demonstracija mora da bude tačna, precizna, usmerena da učenik vidi, doživi svaki deo pokreta, kako bi stekao jasnu sliku pokreta koje kasnije pokušava da uradi pokretima tela. Što je demonstracija češća, što je vernija i prilagođenija učenikovim antropološkim karakteristikama, to će i proces učenja biti uspešniji. Učeni pokreti i kretanja se moraju ponavljati više puta, odnosno, onoliko puta koliko je potrebno da naučeno kretanje postane dobra osnova za učenje kompleksnijih strukturnih kretanja. Ovde se možemo susresti, što je sasvim pri­rodno, da neki učenici uče brže, a neki sporije.

Isticanjem, pohvaljivanjem ili nagrađivanjem učenika koji su dobro savladali učeno kretanje, njih podstičemo na još bolji rad, a učenike koji zaostaju, motivišemo da i oni rade sa više želje za učenjem. Demonstracija kretanja, a zatim i ponavljanje naučenih kretanja, vrši se u različi­tim uslovima (plitka-duboka voda) i u razločitim situacijama (u ra­zličitim stavovima i položajima, odgurivanjem sa dna ili od zida bazena, itd), kao i u različitim organizacionim formacijama (krug, polukrug, vrsta, dve vrste, itd.). Kada se pokreti i kretanja uče pojedinačno, veoma je bitno naći pravu meru i broj ponavljanja i vežbanja. Najbolje je učeno kretanje savladati u osnovnim, grubim crtama, a zatim preći na povezivanje kretanja.

Povezivanje kretanja koja doprinose savladavanju, recimo, plivačke tehnike, stvara kod učenika osećaj uočavanja efekata svoga rada, a učenje pojedinačnih kretanja prihvata kao nužnost u procesu učenja. Nasuprot ovom stavu, dugo ponavljanje i vežbanje pojedinačnih kretanja odvojeno, može da proizvede ozbiljne teškoće u procesu povezivanja kretanja da bi učenik plivao određenom plivačkom tehnikom, ali i uopšte.

Na primer, učenike učimo da klizaju u i po vodi, kao pojedinačno, izdvojeno kretanje, samo do momenta kada su shvatili osnove tog kretanja, odnosno kada su na vodi zauzeli horizontalni, hidrodi-namički položaj i osetili da se u tom položaju kreću kroz vodu. Odmah zatim sledi uključivanje učenih elementarnih pokreta no­gama, a zatim rukama, itd. Prekratko ili predugo zadržavanje na ponavljanju i vežbanju pojedinačnih pokreta i kretanja, može da stvori pogrešnu sliku pri povezivanju kretanja, što onemogućava usvajanje dobre plivačke tehnike i zahteva dosta vremena na otkla­njanju grešaka. U metodici učenja plivanja moramo da poznajemo i poštujemo antropološke dimenzije, specifičnosti i karakteristike učenika uzrasta od I do IV razreda osnovne škole.

Zakonitosti koje se vezuju za morfološki razvitak, motoričke i funkcionalne spo­sobnosti i psihičko stanje učenika, nastavnik mora dobro da po­znaje kako bi učenike uspešno motivisao još više od njihovog izvornog motiva da nauče plivati, da opterećenje prilogođava indi­vidualnim mogućnostima učenika, da komuniciranje sa učenicima bude sa puno pedagoškog takta, poštujući učenikov strah, stid, že­lju, mogućnost prijema i vraćanja informacija, želju za dokazi­vanjem, jogunasto ponašanje, izdvajanje iz grupe, “igranje svojih igara”, rada “kako je mama kazala”, itd. Jedan od dobrih vidova kolektivne-grupne pedagoške motivacije je proveravanje i analizi­ranje postignutog nivoa sportsko-tehničkog znanja. Proveravanje se može vršiti na svakom nastavnom času, ali su posebno bitna pro- veravanja sprovedena tokom učenja neke nastavne celine (ronjenje i gledanje, klizanje, skokovi, koordinacija pokreta u nekoj pli­vačkoj tehnici, itd.).

– Rad u vodi, tj. ponavljanje naučenih kretanja na suvom prvo se radi u mestu i sa osloncem koji uliva sigurnost učeniku. Oslonac može biti dno ili zid plivališta, suvežbač, nastavnik ili neko pomoćno sredstvo. Pokrete nogama i rukama u kretanju učenici izvode takođe koristeći čvrsti oslonac. Faza pomoći učeniku korišćenjem sopstvenog oslonca, pomoći suvežbača ili pomoćnog sredstva, treba da traje do momenta kada je učenik sposoban da bez pomoći zauzme plutajući horizontalni položaj bez kretanja. Zauzimanjem plutajućeg horizontalnog položaja stvoreni su svi uslovi da se pređe na fazu klizanja, u kojoj učenik prvi put stiče osećaj kretanja kroz vodu. Klizanje je kretanje koje omogućava nastavniku da, koristeći različite “startove” i zadatke tokom klizanja, pojedinačno i ekipno, igrom i takmičenjem pri­premi učenika za uključivanje pokreta delova tela, kao produktote sile koja omogućava kretanje kroz vodu. Ova “prelazna faza” je vrlo bitna u procesu učenja plivanja. U njoj ne treba “strogo” bra­niti učenicima da “proplivaju” svojom tehnikom. (Najčešće su to “pseći” i “žablji” način i “prsni kraul” koji sliči “vaterpolo kraulu”).

— U ovom uzrasnom periodu dobro je koristiti sintetički metod rada koliko je god to moguće. Analitičkom metodu treba ostaviti samo jednu trećinu vremena učenja plivanja. Sintetičkom metodom se stvara ćelo vita slika kretanja i, što je posebno važno, stvara se celovitost pokreta i kretanja. Primena sintetičke metode ima poseban značaj ako učenici već plivaju, ali “svojom tehnikom”. Ta­da otklanjanje grešaka (položaj tela, rad rukama, nogama i disanje) najuspešne se radi pomoću sintetičke metode.

: – Među stručnjacima koji tretiraju problematiku učenja plivanja velike su nedoumice i razlike u mišljenjima kojim redosledom treba učiti plivačke sportske tehnike. Dugi niz godina je egzistiralo mišljenje da plivanje treba učiti tehniku po tehniku (“naizmenični metod”). Tek je 60-ih godina prošlog veka usvojen “paralelni me­tod”, tj., istovremeno učenje elemenata sve četiri plivačke tehnike. Povezivanje elemenata plivačkih tehnika koje se ne podudaraju (ruke prsni kraul ^ noge delfin i si.) utiče u dobroj meri na pove­ćanje nivoa koordinacije, stvaranje vedrijeg raspoloženja među učenicima obogaćivanjem fonda motoričkih kretanja i svakako učvršćivanje nivoa sportsko-tehničkog znanja plivačkih tehnika. Mišljenja smo da je Bulgakova sa saradnicima, predložila najbolji metod učenja plivačkih sportskih tehnika. Kombinacijom “naizme- ničnog” i “paralelnog” metoda napravljen je “paralelno-naizmenični metod”. Osnovne karakteristike ovog metoda su:

• faza adaptacije i privikavanje na boravak u vodi zahteva duži vremenski period,
• faze u kojima se uči zauzimanje i zadržavanje položaja tela, disanje i kretanje kroz vodu klizanjem, zahtevaju posebnu pažnju koja se odnosi na vreme potrebno za učenje ovih elemenata plivanja i zahtevnost izvođenja istih, segmente pokreta i kretanja svih plivačkih tehnika sa startom i okretima potrebno je raditi uporedo,
• rad nogama i rukama učiti i uvežbavati naizmenično i istovremeno za sve četiri plivačke tehnike,
• uspešno ovladavanje pokretima i kretanjima karakterističnih za navedenu etapu u učenju plivanja, omogućava početak rada “na višem nivou”, tj. učenje plivačkih sportskih tehnika redosledom: prsni kraul, leđni kraul, delfin i prsna tehnika.

– Na kraju nastavnog procesa obaveza je nastavnika da organizuje proveravanje znanja plivanja. Proveravanje znanja mora da bude u skladu sa osnovnim ciljem nastavnog procesa, odnosno, za koji smo se nivo znanja plivanja opredelili. Potrebno je proveravanju znanja plivanja podvrgnuti sve učenike bez obzira koji nivo znanja su dostigli. Različitost nivoa znanja proizilazi iz individualnih razlika učenika, pa i “najslabiji” učenik želi da zna koliko je naučio – napredovao. Rezultati se svim učenicima saopštavaju javno, a nastavnik beleži te rezultate. Nezavisno gde se nastava odvijala (letovanje, nastava časovnog sistema u dužem trajanju…) sa pojedinačnim rezultatima trebamo upoznati roditelje učenika. Dobar motivacioni faktor za napredovanje u plivanju su i dodela diploma, priznanja, medalja i sl.

Plan i program učenja plivanja u deset časova

Način i postupak planiranja nastave fizičkog vaspitanja može se uspešno primeniti u planiranju nastave plivanja, tj. u planiranju učenja plivanja. Nezavisno koje ćemo metodske postupke koristiti, u kakvim uslovima ćemo realizovati nastavne sadržaje, koliki smo broj časova planirali, da li je koncentrisana ili nekoncentrisana nastava, da li učenike poznajemo ili ne, da li imamo pomoćna sredstva ili ne i sl; sigurni smo u jedno – moramo nastavni plan usmeriti na učenje nastavnih sadržaja koji tretiraju problematiku navikavanja na vodu, disanje, ronjenje i gledanje u vodi, plutanje, klizanje i kretanje kroz vodu izvođenjem elementarnih plivačkih pokreta i skokova.

Kako se u nekim definicijama plivanja koje datiraju još sa kraja XIX veka plivanje tumačilo kao sposobnost pomoću koje se sa odgovarajućim pokretima ruku i nogu, u horizontalnom položaju na vodi, čovek može zadržati na vodi, ili se pomoću konkretnih pokreta ruku i nogu može kretati u različitim pravcima, tako se u brojnim savremenim planovima učenja plivanja posebno obraćala pažnja na nastavne sadržaje kojim neplivače osposobljavamo za održavanje na vodi, a posebno na one kojim se neplivači uče da se kreću u vodi pokretima svoga tela.

Planiranje, tj. izbor  nastavnih sadržaja svrstanih u jednu logički povezanu celinu usmerenu ka osnovnom postavljenom cilju naučiti učenike da plivaju, mora da bude koncipiran tako da predstavlja “jedistvenu celinu programa održavanja i kretanja u vodi. Model plana koji je dat u ovom udžbeniku obuhvata nastavne sadržaje i održavanja i kretanja u vodi, koji su raspoređeni u 25 časova, što će, mišljenja smo, predstavljati optimum za zadovoljenje svih postavljenih zahteva u organizaciono-pedagoškim normama procesa učenja plivanja.

Ovim planom je predviđeno da se nastava realizuje u namenskom “plitkom” bazenu, što ne znači da se isti ili neznatno modi- fikovani plan ne može primeniti i na otvorenim vodenim površi­nama, tj. reci, jezeru i moru. Izborom nastavnih sadržaja i ostvari­vanjem zadataka nastavnog procesa, definisan je konkretan proces usvajanja novih znanja istovremenim učenjem više tehnika ili samo jedne tehnike, što će u konačnom smislu zavisiti od niza faktora, od kojih izdvajamo: postavljeni cilj, uslovi rada, sastav grupa, stru- čnopedagoška sposobnost nastavnika, itd.

Prvi čas

Zadaci:

• Upoznavanje učenika sa učiteljima plivanja, objektom i ku­ćnim redom na bezenu (svlačionice, tuševi, WC, oprema i nastav­na sredstva, lična oprema za bazen itd.);
• Provera nivoa znanja plivanja i snalaženja u vodi i na osnovu dobijenih podataka podela u grupe;
• Navikavanje na vodu;
• Disanje;
• Igra;
• Rad na suvom;
• Plivaj i uživaj ;

Svaka grupa učenika (u grupi je maksimalno 15 učenika) zauzi­ma svoj prostor na bazenu koji je za “rad na suvom” odredio na­stavnik. Prostor je optimalnih dimenzija u kome se učenici mogu nesmetano kretati, odnosno izvršavati zadatke koje im postavlja nastavnik. Prostor treba da zadovolji realizaciju sadržaja prirodnih oblika kretanja (hodanje, trčanje, skokovi), vežbe oblikovanja i imitiranje pokreta i kretanja u plivačkim tehnikama koji je moguće raditi van vode. Svaki čas plivanja ima 4, odnosno 3 strukturna delà, što zavisi od dužine trajanja časa. Časovi koji traju 45 mi­nuta imaju uvodni, pripremni, glavni i završni deo. Glavni deo časa, kada je god to moguće, treba podeliti na A i B deo, jer se na taj način povećava mogućnost motivacije učenika povećanjem broja nastavnih sadržaja i metodskih postupaka.

U uvodnom delu, koji je sastavni, obavezni i neizostavni deo svakog časa plivanja, nastavnik učenike priprema u organizacionom, psihičkom i fiziološkom smislu za rad u narednom delu časa. Sadržaji ovog delà časa su prirodni oblici kretanja i naučene elementarne igre. Trajanje ovog dela časa je 3-5 minuta i može se obavljati i u vodi.

Pripremni deo časa traje 8-10 minuta. Osnovni mu je zadatak da opšte-pripremnim vežbama oblikovanja pripremi učenike za po­većane fiziološke napore koji ib očekuju u daljem radu, da funkci­je aparata za kretanje i kardiovaskularnog sistema podigne na viši nivo, utiče na pravilno držanje tela i razvoj motoričkih sposobnosti. U pripremnom delu časa treba obratiti posebnu pažnju da kom­pleks vežbi oblikovanja sadrži vežbe za jačanje, istezanje i laba­vljenje. Plivanje zahteva visok nivo pokretljivosti u svim zglobovima i sposobnost brzog smenjivanja tonusa i opuštanja muskulature. Ove činjenice moraju nam biti prisutne prilikom sastavljanja kompleksa vežbi oblikovanja za svaki čas plivanja. U kompleksu vežbi oblikovanja poželjno je stavljati vežbe kojima se imitira plivačka tehnika, ali samo ona koja je već naučena. Kako je uzrast i broj učenika već definisan, organizacija pripremnog dela časa zavisi od prostora u kome se izvode vežbe oblikovanja i od vrste vežbi koje učenici rade.

Glavni deo časa –  plivaj i uživaj(trajanje 25-30 minuta)

I • Navikavanje na vodu:

• Ulazak i izlazak iz vode hodanjem niz i uz stepenice hvatanjem za ruke, u koloni. Nastavnik je na čeli kolone;
• Učenici u vodi do pojasa hodaju u slobodnoj formaciji (na- pred-nazad-bočno);
• Pretrčavanje sa jedne na drugu stranu bazena (“Ko će pre!”);
• Skokovi na noge sa najniže stepenice;
• plivaj i uživaj;

5. Skokovi na noge iz vode u vodu;
6. Hodanje kroz vodu držeći se jedni drugima za ramena, a zatim za kukove;
7. Sed u vodi sa glavom iznad voder
8. Ležanje u vodi na grudima (upor ležeći za rukama) i leđima (upor ležeći pred rukama) sa glavom iznad vode;

Napomena: Sve opisane vežbe sa malo inicijativnosti i kreativ­nosti možemo realizovati kao igru i takmičenje.

• Disanje:

  Van vode raditi duboki udah pa izdah. Raditi različite varijane udaha: brzo, lagano, samo na usta, samo na nos, i na usta i na nos. Ovo isto važi i za izdah. Prilikom udaha i izdaha raditi pokrete rukama koji olakšavaju akt disanja, ali i pokrete glave u svim pravcima;

U čučećem ili nekom drugom prikladnom stavu, kada je voda do ramena, vršiti duboki udah na usta i nos i lagani izdah, takođe na usta i nos;

Istu vežbu raditi u sedećem položaju;

Jako udahnuti i izduvati vazduh u vodu koja je u blizini ustiju (“Ko će napraviti veći vir!”);

Jako udahnuti i izdahnuti vodu iz šaka koje su neposredno iznad vode i Ovu vežbu možemo raditi u parovima – “Ko će kome više vode izduvati!”;

• Jako udahnuti, spustiti usta, nos i deo lica u vodu, zadržati vazduh i lagano izdisati kroz nos i usta;
• Ista vežba – izdisati samo na usta;
• Ista vežba – izdisati samo na nos;

B deo:

• Igra: “Ko će više oduvati lopticu za stoni tenis!”.

Završni deo časa (trajanje 3 minuta)

U formaciji kruga sa hvatom za ruke, na znak nastavnika koji je u sredini kruga, kretati se levo-desno, napred-nazad.

Drugi čas 

Zadaci:

–               Uvežbavanje sadržaja nastave i zadataka koji se odnose na dolazak na čas, pripremu i početak časa.

–               Vežbe i igre navikavanja na vodu i disanja koje su rađene na prvom času organizovati i vidu takmičenja sa dovoljnim brojem ponavljanja, iz različitih položaja i u različitim formacijama.

•        Ponoviti 1. čas

 

Treći čas

 

Zadaci:

– Igra;

-Kompleks vežbi oblikovanja u kojima se imitiraju plivački pokreti rukama, nogamam, telom i glavom;

-Navikavanje na vodu;

-Plutanje;

-Disanje u vodi;

– Ronjenje i gladanje u vodi;

-Skokovi;

–plivaj i uživaj

 

Uvodni deo časa (trajanje 3 minuta)

Elementarna igra: “Spas čučnjem”. Učenici se slobodno kreću u vodi do pojasa. Jedan učenik na nastavnikov znak započne hva­tanje ostalih. Učenici se “spašavaju” čučnjem, a kada prođe “opa­snost” ustaju i normalno se kreću po vodi “izazivajući” učenika

koji ih hvata. Dohvaćeni učenik nastavlja da hvata ostale. Pobednik je učenik koji ne bude uhvaćen.

 

Pripremni deo časa (trajanje 8 minuta)

Kompleks vežbi oblikovanja u kome će biti zastupljene i vežbe imitiranja rada nogama i rukama u prsnom i leđnom kraulu.

 

Glavni deo časa (trajanje 30 minuta)

• Navikavanje na vodu:

1              Ponoviti deo vežbi koje su učenici radili na prvom i dru­gom času;

• Sakupljanje novčića sa dna bazena u parovima;
• Hodanje četvoronoške po vodi sa glavom iznag vode; Poste­peno spuštati telo i preći na puzanje – glava iznad vode;
• Vežba se izvodi u parovima. Jedan učenik legne grudima na dno bazena, a drugi ga drži za šake. Nakon zauzetog polo­žaja i brojanja do 5 sek (8, 10, 12) učenik uz pomoć druga ustaje. Uloge se menjaju;
• Istu vežbu raditi iz ležanja na leđima;
• Iz upora čučećeg u vodi skočiti uvis, uzručiti, udahnuti, do­skočiti u duboki čučanj i leći grudima na dno bazena i pre­ći u puzanje. Dužina puzanja se povećava prema individu­alnim mogućnostima učenika.
• Plutanje:
• Iz hvata za ivicu bazena podići savijene noge butinama ka grudima, udahnuti i odgurati se od zida bazena. Položaj plutanja zadržavati što duže uz promenu položaja ruku. (Hvat potkolenica, ispod grudi, ispred čela, savijene u ođru- čenju itd.).
• Plutanje u parovima. Položaj plutanja zauzimati uz pomoć partnera.

Plutanje na grudima. Učenik se drži za ivicu bazena (ka­snije je u uporu ležećem za rukama), duboko udahne, odvoji ruke i pluta. Ovu vežbu radimo samostalno i u parovima.

Partner pomaže zauzimanje plutajućeg položaja i povratak u uspravan stojeći stav.

3.Plutanje na leđima. Učenik je u uporu sedećem u vodi du­bine do ispod brade, duboko udahne, podigne kukove i, opružajući telo, zauzme ležeći položaj na leđima sa rukama pored tela. Ovu vežbu raditi tako da se smenjuju položaji ruku (priručenje van, odručenje, odručenje gore, uzračenje, hvat šaka u uzručenju itd.). Vežbu raditi u parovima.

Disanje, ronjenje i gledanje u vodi:

1.Vežbe disanja sa zadacima. U stojećem stavu duboko uda­hnuti, u čučnju izdahnuti u vodi i zadržati se pod vodom 5 sek. Kasnije povećavati vreme zadržavanja pod vodom.

2.Disanje u parovima. Držeći se za ruke partnera duboko uda­hnuti a zatim čučnuti (kleknuti, sesti, leću na grudi, bokove, leđa). Partner pomaže prilikom ustajanja i ne dozvoljava trljanje očiju.

3.Istu vežbu ponoviti bez pomoći partnera.

4.Zaroniti glavu u vodu sa otvorenim ustima.

B deo:

Elementarna igra: „Ronjenje kroz obruč’’. Učenici su u dve ko­lone. Ispred svake kolone, na rastojanju od lm nalaze se učenici koji drže gimnastički obruč potopljen u vodu. Zadatak učenika je da prođu kroz obruč i da na drugoj strani, na 3m od obruča, for­miraju kolone. Učenike upozoravamo da pre prolaska kroz obruč duboko udahnu, prođu kroz njega i trčanjem kroz vodu zauzmu svoja mesta u koloni. Pobednik je ona kolona koja prva završi opi­sani zadatak.

Završni deo časa: trajanje 4 minuta

Elementarna igra: “Fontana”. Učenici (dve grupe) sede u formaciji kruga (upor sedeći pruženo) u vodi dubine do grudi. Na znak nastavnika počinju naizmenično izbacivati noge na površinu praveći vodoskok u fontani. Učenici izvode pokrete sinhronizovano. Pobednik je grupa koja napravi veči vodoskok.

Četvrti čas – plivaj i uživaj

Zadaci:

• Igra;
• Kompleks vežbi oblikovanja u kojima se imitiraju plivački pokreti rukama, nogamam, telom i glavom;
• Navikavanje na vodu;
• Disanje u vodi;
• Ronjenje i gladanje u vodi;
• Plutanje;
• plivaj i uživaj

Uvodni deo časa (trajanje 3 minuta)

Elementarna igra: “Spas čučnjem”.

Pripremni deo časa (trajanje 8 minuta)

Kompleks vežbi oblikovanja u kome će biti zastupljene vežbe imitiranja rada nogama i rukama u prsnom i leđnom kraulu.

 

Glavni deo časa (trajanje 30 minuta)

• Navikavanje na vodu:
• Ponoviti vežbe sa trećeg časa.
• Disanje:
• Ponoviti vežbe sa trećeg časa i organizovati ih kao takmičenje i igru.
• Ronjenje i gledanje u vodi:
• Ponoviti vežbe ronjenja i gledanja rađenih na časovima 1, 2 i 3.
• Vršiti izdisaj u vodi u kretanju:
• u čučnju,
• pretklonu,
• Plutanje:
• Ponoviti vežbe plutanja sa trećeg časa.
• Horizontalno plutanje na grudima, držeći se za ruke partnera:
• sa sastavljenim rukama i nogama,
• sa rastavljenim rukama i nogama.
• Iste vežbe raditi u ležecem položaju na leđima.
• Skokovi:
• Ponoviti vežbe skokova sa trećeg časa, rađenih u vežbama navikavanja na vodu.
• Skok na noge sa ivice bazena:
• sastavljenih nogu, savijenih u kolenima,
• sastavljenih nogu, pruženo.
• Skok na noge sa ivice bazena bočno:
• sunožno,
• raznožno.
• Skok na noge sa ivice bazena:
• Sa 1/2 okreta d/1,
• plivaj i uživaj

Završni deo časa (trajanje 4 minuta)

Elementarna igra: “Fontana”.

Peti čas – plivaj i uživaj

Zadaci:

1. Kompleks zadataka prirodnih oblika kretanja u vodi i vežbi oblikovanja (na suvom) u kojima se imitiraju plivački pokreti ruka­ma, nogama, glavom i telom;

– Navikavanje na vodu;

– Disanje;

– Ronjenje i gledanje u vodi;

2. Plutanje;
3. Zauzimanje horizontalnog položaja;
4. Igra;
5. Rad nogama;

 

Uvodni deo časa (trajanje 3 minuta)

 

Hodanje i trčanje u vodi sa zadacima:

 

• Hodanje u krugu (voda do sredine natkolenica) sa radom ru­kama kao u prsnom kraulu.
• Iz slobodnog trčanja pređi u “dečji poskok”.
• Poskoci napred, ruke slobodno.
• Poskoci sa zasukom trupa levo-desno. Ruke slobodno.
• U hodanju rukama do uzručenja, udah.
• Trčanje sa podizanjem kolena i pravljenje što veđih talasa.
• plivaj i uživaj

Pripremni deo časa (trajanje 8 minuta)

Kompleks vežbi oblikovanja u kome ce biti zastupljene vežbe imitiranja pokreta rukama i nogama u prsnom i leđnom kraulu.

Glavni deo časa: trajanje 30 minuta

• Navikavanje na vodu (ronjenje-disanje i gledanje u vodi):
• Hodanje u čučnju, glava ispod vode.
• Hodanje na rukama i nogama, glava ispod vode.
• Puzanje na grudima.
• Prolazak između nogu partnera. Povećavati zahteve radom u četvorkama, a zatim i takmičenje grupa u formaciji kolona.
• Brojanje prstiju, čitanje slova, prepoznavanje predmenta, sakupljanje predmeta. Ove vežbe organizovati kao igre, a zatim takmičenje parova i grupa.

Sve opisane vežbe raditi sa davanjem zadataka disanja: duboki udah, lagani izdah, brzi izdah, izdah nakon zadrške vazduha, otvo­rena i zatvorena usta, sa glavom u različitim pozicijama. ^•

 Plutanje i zauzimanje horizontalnog položaja:

Ponoviti zauzimanje plutajuceg položaja samostalno (nakon hvata za zid bazena, odrazom rukama ili nogama o dno ba­zena – zgrčeno, opruženo).

 

• Nakon dubokog udaha, odrazom sa dna bazena zauzeti plu­tajući položaj na grudima sa rukama u uzručenju van. Po­kretima rukama (samo šake) levo-desno zadržati plutajući položaj. Lagano izdisati nakon zadržavanja vazduha 3-5 sek. Vratiti se u stojeći stav. Vežbu raditi u parovima.
• Iz stojećeg stava, nakon dubokog udaha i odrazom o dno bazena, zauzeti plutajući položaj na leđima. Rukama u priručenju vršiti pokrete levo-desno da bi se zadržao plutajući položaj što duže. “Ko ce duže!”. Proglasiti pobednika.
• Uz pomoć partnera led grudima (zatim leđima i bokovima) na dno bazena sa rukama u uzručenju. Glava je između nadlaktica. Blagim odgurivanjem dlanovima i prstima nogu o dno bazena zauzeti horizontalnigs* plutajući položaj na površini vode. Takmičenje.
• Uz pomoć partnera (zid bazena) zauzeti horizontalni pluta­jući položaj na grudima (leđima), a pokretima glave dole- gore pokušavati narušavati i uspostavljati zauzeti položaj,

 

Rad nogama:

Na suvom:

• U uporu sedecem pruženo raditi nogama kao u prsnom kraulu.
• Istu vežbu raditi i iz ležeđeg položaja na leđima.
• Iz ležeđeg položaja na grudima raditi nogama kao u kraulu.
• Istu vežbu raditi iz ležeđeg položaja na švedskoj klupi.

U vodi:

• Iz sedeđeg položaja na ivici bazena, a zatim u plitkoj vodi, raditi pokrete nogama kao u prsnon kraulu.
• Iz upora ležeđeg za rukama, uz pomođ partnera, raditi po­krete nogama kao u prsnom kraulu.
• Iz ležeđeg položaja na leđima na ivici bazena, nogama u vodi, raditi pokrete kao u leđnom kraulu.
• Iz upora sedeđeg pruženo u plitkoj vodi, uz pomođ partnera raditi pokrete nogama kao u leđnom kraulu.

Takmičenje: “Ko će podići veđe talase”.

 

• Skokovi:
• Sa ivice bazena skočiti u vodu na noge.
• Skok na noge sa zaletom.
• Šaljivi skokovi (imitiranje životinja).
• Takmičenje parova i grupa.

B deo:

Učenici su podeljeni na tri jednake grupe koje u formaciji tri vrste stoje jedna naspram druge. Rastojanje između vrsta je oko 4 m. Zadatak učenika iz dve krajnje vrste je da loptom pogađaju učenike koji se nalaze u vrsti u sredini. Učenici u srednjoj vrsti “spašavaju” se eskiviranjem, hvatanjem lopte i zaranjanjem u vodu. Pogođeni učenik se priključuje nekoj od krajnjih vrsta. Igra se završava kada su svi učenici iz vrste u sredini pogođeni. Učenici krajnjih vrsta imaju samo po jednu loptu.

Završni deo časa (trajanje 4 minuta)

Stafetno dodavanje lopte. Učenici su podeljeni u dve jednake grupe koje stoje u vodi do pojasa u dve paralelne kolone. Rasto­janje među učenicima je nešto malo veće od veličine predručenih ruku. Svi učenici su zauzeli raskoračni stav. Prvi u kolonama drže loptu u uzručenju i na nastavnikov znak učeniku iza sebe dođavaju loptu između nogu. Kada loptu primi zadnji u koloni, podiže je uvis i predava je prvom ispred sebe koji je uzručio i prati radnje učenika iza sebe pogledom preko ramena. Igra se završava kada prvi u koloni, nakon primljene lopte, sa loptom predruči. Pobeđuje kolona koja prva izvrši zadatak.

 

Šesti čas- plivaj i uživaj

 

Zadaci:

• Kompleks zadataka prirodnih oblika kretanja u vodi i vežbi oblikovanja (na suvom) u kojima se imitiraju plivački pokreti rukama, nogama, glavom i telom;
• Navikavanje na vodu;

-Disanje;

Ronjenje i gledanje u vodu;

 

• Plutanje;
• Zauzimanje horizontalnog položaja;
• Igra;
• Rad nogama;

– Skokovi;

 

Uvodni deo časa (trajanje 3 minuta)

 

Hodanje i trčanje u vodi sa zadacima:

• Hodanje u krugu (voda do sredine natkolenica) sa radom rukama kao u prsnom kraulu.
• Iz slobodnog trčanja preci u “dečji poskok”.
• Poskoci napred, ruke slobodno.
• Poskoci sa zasukom trupa levo-desno. Ruke slobodno.
• U hodanju rukama do uzručenja, udah.
• Trčanje sa podizanjem kolena i pravljenje što većih talasa.

 

Pripremni deo časa (trajanje 8 minuta)

 

Kompleks vežbi oblikovanja u kome će biti zastupljene vežbe imitiranja pokreta rukama i nogama u prsnom i leđnom kraulu.

 

Glavni deo časa: (trajanje 30 minuta)

• Navikavanje na vodu (ronjenje-disanje i gledanje u vodi):

-. Ponoviti vežbe rađene na petom času.

• Plutanje i zauzimanje horizontalnog položaja:
• Ponoviti vežbe rađene na petom času.
• Iz ležećeg položaja na grudima na dno bazena „zvezda”, preći u plutanje na grudima u horizontalnom položaju. Vežba se radi u parovima.
• Ista vežba samo iz ležećeg položaja na leđima.
• Iste vežbe raditi iz ležanja na bočnim stranama.

Rad nogama:

 

1. Ponoviti vežbe rađene na petom času.
2. Iste vežbe raditi sa daskama i sa loptama. Menjati položaj ruku.

• Skokovi:
• Ponoviti vežbe rađene na petom času.
• Skokovi sa malim zaletom:
• „Bomba”,
• „Mečka”,
• „Kao jaaaa.

 

B deo:

Ponoviti igru rađenu na petom času u B delu glavnog delà časa.

Završni deo časa: (trajanje 4 minuta)

Takmičenje, „štafetno dodavanje lopte” (kao na času br. 5).

Sedmi čas – plivaj i uživaj

Zadaci:

• Uvođno-pripremnim vežbama i kretanjima pripremiti učenike za rad u glavnom delu časa.
• Kompleks vežbi oblikovanja obogatiti vežbama kojima se imitiraju pokreti rukama i nogama u prsnom i leđnom kraulu.

-Skokovi na noge.

– Klizanje.

• Rad nogama
• plivaj i uživaj

 – Igra.

Uvodni deo časa (trajanje 3 minuta)

Elementarna igra: “Hvatanje u parovima”.

Pripremni deo časa (trajanje 8 minuta)

Kompleks vežbi oblikovanja sa vežbama imitacije rada nogama rukama u prsnom i leđnom kraulu.

Glavni deo časa (trajanje 30 minuta)

• Skokovi na noge:
• Skok na noge iz mesta u dalj sa ivice bazena, pojedinačno i u talasima.
• Skok sa ivice bazena zeletom 3-5 koraka, pojedinačno i grupno – “Ko će dalje skočiti!”.
• Plutanje, zauzimanje horizontalnog položaja i disanje:
• Ponoviti vežbe plutanja u zgrčenom, vertikalnom i horizontalnom položaju i zauzimanje plutajućih položaja iz različitih stavova samostalno, uz pomoć partnera, zida bazena i si.
• Zauzeti horizontalni položaj hvatom za ivicu bazena (a

zatim uz pomoć partnera) i vršiti udahe i izdahe pokretima glave gore-dole.      •

• Klizanje:

7. Odrazom o dno bazena i uz pomoć partnera zauzeti horizontalni položaj na grudima sa rukama u uzručenju i glavom između nadlaktica. U ovakvom položaju partner vuče učenika koji jako udahnuti vazduh izdiše u vodi, a zatim podigne glavu za novi udah. Treba insistirati da oči učenika u vodi budu otvorene. U nekim situacijama (strah) ulogu partnera igra nastavnik. Individualne karakteristike i sposobnosti učenika zahtevaju veliko angažovanje nastavnika.
8. Prethodnu vežbu raditi na leđima.
9. Odrazom o zid bazena klizati u ležećem položaju na grudima, a zatim na leđima.

• Rad nogama:

1. Ponoviti vežbe sa prethodnog časa radeći van i u vodi.

Hvatom za ivicu bazena u ležećem položaju na grudima raditi nogama kao u prsnom kraulu, a zatim u delfinu i prsnoj tehnici.

 

• Hvatom za ivicu bazena u ležećem položaju na leđima raditi nogama kao u leđnom kraulu.
• Iste vežbe raditi i sa držanjem partnera.
• Iste vežbe raditi u četvorkama, šestorkama itd. Dva učenika drže motku za krajeve i vuku učenike koji su se za nju uhvatili, a oni rade nogama kraul, leđno, delfin i prsno.

B deo:

„Stafetno klizanje”. Učenici su podeljeni u dve homogene grupe i nalaza se u bazenu u formaciji dve naspramne vrste. Rastojanje učenika u grupi je oko 2,5 m. Prvi iz grupa su leđima okrenuti zi­du bazena, pridržavajući se jednom rukom za ivicu, a savijene i podignute noge su postavljene u poziciju za odgurivanja o zid ba­zena. Na nastavnikov znak odgumu se o zid bazena i klizaju dokle mogu. Sa mesta na kom se zaustave kreće sledeći učenik odrazom sa dna bazena. Tako rade i svi ostal učenici. Kada završi zadnji učenik, utvrđuje se koja je grupa pobedila – koja je grupa više klizala.

Završni deo časa (trajanje 4 minuta)

Zauzimati plutajuće i horizontalne položaje iz različitih pozicija i na različite načine. Usmeravati učenike na pravilno disanje i relaksiranu muskulaturu. Istaći primere dobrog rada.

 

Osmi čas – plivaj i uživaj

Zadaci

 Elementima prirodnih oblika kretanja, a zatim vežbama obliko­vanja obogaćenim imitacionim pokretima rukama i nogama u pli­vačkim tehnikama, pripremiti učenike za rad u glavnom delu časa;

• Plutanje, zauzimanje horizontalnog položaja, klizanje;
• Rad nogama i disanje;
• Skokovi na noge;
• Provera znanja;
• Plivaj i uživaj

Uvodni deo časa (trajanje 3 minuta)

 

Elementarna igra: “Hvatanje u lancu”. Dva učenika se drže za ruke i hvataju ostale učenike, koga uhvate hvata se sa njima u lanac. Lanac se ne sme prekidati. Hvataju samo 2 krajnja učenika. Učenici mogu da prolaze između učenika u lancu, ali lanac ne smeju prekidati. Učenik koji prekine lanac smatra se uhvaćenim.

Pripremni deo časa (trajanje 8 minuta)

Kompleks vežbi oblikovanja sa vežbama imitacije pokreta ru­kama i nogama u plivačkim tehnikama.

Glavni deo časa (trajanje 30 minuta)

• Plutanje, zauzimanje horizontalnog položaja, klizanje i disanje:
• Ponoviti vežbe plutanja.
• Uspostavljanje plutajućeg položaja nakon narušavanja istog izazvanog potiskom partnera. Postepeno partner suvežbača potiskuje na veću dubinu.
• Ponoviti učene vežbe zauzimanja horizontalnog položaja iz različitih pozicija.
• Ponoviti učene vežbe klizanja.
• Odrazom o zid bazena preći u klizanje.
• Vučenjem, a zatim guranjem partnera klizati, sa podizanjem i spuštanjem glave u vodu uspostaviti režim disanja.
• Rad nogama i disanje:
• Ponoviti učene vežbe na suvom, a zatim u vodi.
• Hvatom za ivicu bazena uspostaviti horizontalni položaj tela radom nogama kao u prsnom kraulu. Menjati brzinu pokreta i dubinu uranjanja stopala u Disati podizanjem i spuštanjem glave u vodu.

Kao prethodna vežba, samo što se nakon određenog broja uda­ra (4, 6, 8 …) vrši odgurivanje o zid bazena, a zatim snagom udara dopliva do zida bazena. Obratiti pažnju na relaksiranost celokupne muskulature i dobar režim disanja. Otklanjati “usilje­ne” ubrzane pokrete sa puno mišićnog tonusa.

 

• Odrazom sa dna bazena, nakon klizanja “doplivati” do ivice bazena radom nogama kraul, leđno, prsno,
• Kao prethodna vežba, samo nakon dohvata ivice bazena nastaviti raditi nogama onim načinom kojim su “doplivati”, pri čemu obratiti pažnju na usporenije pokrete sa što manje mišićnog tonusa.
• Provera znanja:
• Plutanje zgrčeno, vertikalno i horizontalno.
• Zauzimanje horizontalnog položaja na grudima, leđima i bokovima.
• Davati ocene od 1 do 5 uz obavezno obrazloženje.
• Plivaj i uživaj

Završni deo časa (trajanje 4 minuta)

Razgovor.

TAG: plivaj i uživaj