OBUKA NEPLIVAČA ZA DECU UZRASTA OD 3.5 – 15 GODINA

 

Program obuke neplivača se sprovodi u malom bazenu sa stajaćim dnom. Dubina vode je 80 cm. Cilj je da polaznici od neplivača postanu poluplivači tj. da znaju održavanje u dubokoj vodi kao i nožni rad leđne i kraul tehnike.

Voda je „nova“ sredina i predtavlja problem kako prilagoditi svoja kretanja kroz vodu bez ugrožavanja procesa disanja. Veliki broj dece je zaplašen roditeljskom pričom o opasnosti od davljenja, koja ima za cilj odvraćanje dece od vode. Strah od duboke vode je prirdan- opravdan strah, ali nekada se ispoljava kao prenaglašen.

Kada se govori o počecima učenja plivanja potrebno je istaći dva različita pojma o umenju plivanja. To su osnovna veština održavanja i kretanja na vodi pomoću raznih elementarnih znanja.

Pod pojmom neplivač smatra se osoba koja nije obučena da se samostalno održava na površini vode u vertikalnom ili horizontalnom položaju, niti je obučena da se bezbedno ponaša oko vodene površine.

Prvenstveni cilj obuke plivanja je osposobljavanje pojedinaca da se samostalno održavaju na površini vode i po potrebi kreću po vodenoj površini, izvođenjem osnovnih pokreta kraul tehnike.

Preduslovi za učenje

Da bi se pristupilo procesu obuke plivanja potrebno je zadovoljiti sledeće uslove: adekvatan uzrast, zdravstvena pogodnost za učestvovanje u obuci, (ne)postojanje straha od vode i motivacija za obučavanjem.

Obuka plivanja(Obuka neplivača) ima 10 osnovnih zadataka:

  • Navikavanje na vodu
  • Razvijanje snalaženja u vodi
  • Kretanje kroz vodu
  • Plutati u vodi
  • Savladati klizanje kroz vodu
  • Savladati disanje u vodi
  • Okreti u vodi – promena pravca
  • Skokovi u vodi
  • Kretanje ispod vode – ronjenje

 

Obuka neplivača

 

Obuka neplivača plivanje za decu

Obuka neplivača

Obuka neplivača

METODE OBUKE NEPLIVAČA

Prvi metod (obuka neplivača) je desetodnevna kontinuirana nastava obuke neplivača sa po dva spojena školska časa dnevno – metod frontalne koncentrisane nastave.

Drugi metod(obuka neplivača) je metod frontalne razuđene nastave – višenedeljna kontinuirana nastava obuke neplivača,

Treći metod (obuka neplivača) – metod stepenovane nastave podrazumeva mogućnost svakodnevnog upisa dece u prihvatnu grupu gde se radi na oslobađanju dece od straha od vode, obuke osnovnih kretnih elemenata u vodi kroz igru. Iz prihvatne grupe se deca prebacuju u sledeću grupu za obuku neplivača koja je homogenija, jer deca već imaju neko predznanje. Fokus obuke u drugoj grupi je na položaju tela kroz obuku rada nogu i disanja. Vežbe su aranžirane tako da se posle zagrevanja na suvom kroz simulaciju pokreta koji će se koristiti na času u bazenu pliva što više nogama sa raznim zadacima: sa rukama napred, sa jednom rukom napred, a drugom pored tela, sa daskama, isto to samo na leđima….U ovoj fazi obuke je vrlo važno naučiti pravilno disanje. Deca koja preplivaju 20m tehnikom gde dominira naizmeničan rad nogu, prelaze u treću grupu gde se vrši obuka plivanja sva četiri stila sa elementima trke, start, okret. Nakon ove faze obuke vrši se selekcija.

 

Obuka neplivača

ISTORIJAT OBUKE NEPLIVAČA

Najstariji podaci o plivanju potiču sa jednog glinenog pečata iz tzv. Negada epohe (kultura gornjeg Egipta) oko 3400 – 3200 god. pre nove ere . Na velikom broju nađenih ploča iz tog perioda nalaze se likovi plivača čiji su pokreti slični današnjem kraulu, pa se može smatrati da je postajala i određena obuka u plivanju. Jevrejski vladar Herodot (73.g.p.n.e – 3.g.n.e.) je uveo obaveznu obuku plivanja za svu mušku decu. U antičkoj Grčkoj plivanje je bilo veoma zastupljeno i imalo je višestruku ulogu, pre svega se koristilo kao deo vojne veštine, ali i kao sredstvo za čeličenje organizma i jačanje zdravlja. Plivanje se učilo i vežbalo u njihovim gimnazijama koje su bile građene blizu vode. Poznata je Platonova izreka da neobrazovani ljudi koji ne znaju čitati, pisati i plivati ne mogu biti u državnoj službi.

 

obuka plivanja

U srednjem veku, pod uticajem crkve zabranjen je veliki broj fizičkih aktivnosti pa među njima i plivanje, jer je sve telesno smatrano grešnim. Takvo stanje u Evropi traje od pada zapadnog rimskog carstva 476 god. pa sve do pojave humanizma i renesanse u XV i XVI veku te u ovom periodu ne postoji organizovano bavljenje plivanjem.
Sa pojavom humanizma i renesanse čovek se ponovo vraća svom telu, izjednačava ga sa “duhom“ i počinje da ga proučava. U skladu sa tim velika pažnja se posvećuje telesnom (fizičkom) vaspitanju kroz upražnjavanje različitih fizičkih aktivnosti i igara među kojima je i plivanje. Tako je 1538. godine objavljena prva knjiga o plivanju pod nazivom “COLYMBETES“ (u podnaslovu “Plivač ili plivačka veština“) profesora Nikolasa Vajmana, u kojoj se opisuju dva načina plivanja. Druga knjiga o plivanju izdata je 1587. godine u Londonu, autora Edvarda Digbija, a bila je značajna zbog prigodnih ilustracija. Godine 1696. pojavljuje se nova knjiga o plivanju pod nazivom “Umetnost plivanja“ koju je napisao Melšiz Teveno. U ovoj knjizi se govori o izvesnom majstoru plivanja Poitevinu koji je u svojoj školi plivanja na reci Seni obučavao neplivače za 48 novčića po jednom kursu .

 

U srednjem veku, pod uticajem crkve zabranjen je veliki broj fizičkih aktivnosti pa među njima i plivanje, jer je sve telesno smatrano grešnim. Takvo stanje u Evropi traje od pada zapadnog rimskog carstva 476 god. pa sve do pojave humanizma i renesanse u XV i XVI veku te u ovom periodu ne postoji organizovano bavljenje plivanjem.
Sa pojavom humanizma i renesanse čovek se ponovo vraća svom telu, izjednačava ga sa “duhom“ i počinje da ga proučava. U skladu sa tim velika pažnja se posvećuje telesnom (fizičkom) vaspitanju kroz upražnjavanje različitih fizičkih aktivnosti i igara među kojima je i plivanje. Tako je 1538. godine objavljena prva knjiga o plivanju pod nazivom “COLYMBETES“ (u podnaslovu “Plivač ili plivačka veština“) profesora Nikolasa Vajmana, u kojoj se opisuju dva načina plivanja. Druga knjiga o plivanju izdata je 1587. godine u Londonu, autora Edvarda Digbija, a bila je značajna zbog prigodnih ilustracija. Godine 1696. pojavljuje se nova knjiga o plivanju pod nazivom “Umetnost plivanja“ koju je napisao Melšiz Teveno.