Delfin noge – plivanje nogama kod delfin tehnike
U tehnici delfin noge imaju značajniji uticaj na stvaranje propulzivnih sila koje doprinose kretanju trupa, na koordinaciji u radu sa veslanjima, na prevazilaženju otpora i pri ukupnoj brzini plivanja. Noge plivača na početku udarca su opružene, opuštene, simetrične i savijene ili blago raširene, ne šire od širine kukova. Najveće propulzivne površine su stopala koja mogu biti prstima orijentisana ka unutra. Stopala plivača tokom udarca opisuju talasastu putanju sa manjom ili većom amplitudom. Razlika u veličini amplitude kretanja stopala posledica je opšte koordinacije plivanja (zaveslaja rukama i kretanja trupa), ali i discipline koja se pliva. Udarac stopalima poklapa se sa periodom zahvata vode (prvi udarac), kada je amplituda veća i snažnija. Drugi udarac se poklapa sa guranjem, amplituda je manja i nešto slabija sa naznačenom vertikalnom komponentom kretanja.
U plivanju nogama kod delfin tehnike razlikuju se dve faize: faza kretanja na dole – udarci i faza kretanja na gore – priprema udarca.
Kretanja nogu na dole(delfin noge)
Pomeranjem kukova plivača na gore otpočinje kretanje nogama na dole i obrnuto. Prilikom izvođenja udarca natkolenica prva zaustavlja svoje kretanje, dok se kretanje potkolenice i stopala nastavlja ubrzano na dole, sve dok ne dostignu svoju najdublju tačku. Potkolenica i stopalo kreću sa ubrzanjem i stvaraju tzv. „bič”, koji na krajevima stopala formira vrtlog. Zaustavljanje natkolenice stvara pogrešan utisak da plivač namerno savija noge u zglobu kolena, kako bi izveo efikasniji zaveslaj.
Kretanja nogu na gore(delfin noge)
Nakon što su stopala dostigla najveću dubinu i time proizvela propulzivnu silu, noge plivača se počinju kretati na gore, dok se kukovi plivača spuštaju na dole.
Koordinaciji u delfin tehnici
Da bi plivanje delfin tehnikom bilo efikasno potrebno je naučene elemente objediniti u skladnu celinu. Delfin tehnika je u praksi poznata kao plivanje dva udarca nogama na jedan zaveslaj rukama. Zapravo, taj odnps udaraca i zaveslaja je postojan. U koordinaciji plivanja rukama i nogama bitan elemenat je disanje. Zaveslaj počinje istovremenim ulaskom u vodu lica i šaka, ili prvo spuštanjem lica u vodu, pa tek onda šaka, dok kukovi izlaze iz vode, a noge se kreću na dole praveći prvi udarac koji ima najveću amplitudu i jačinu. Trup uranja pod vodu sa licem na dole, zaveslaj rukama se nastavlja. Neposredno pre izlaska ruku iz vode, glava plivača se kreće prema gore. Ruke prolaze iza tela plivača sa težnjom da napuste vodu snažnim odgurivanjem. Drugi udarac nogama koji je nešto slabiji i sa manjom amplitudom se poklapa sa izlaskom ruku iz vode, sa izdizanjem ramenog pojasa i grudnog koša i glave. Tokom zaveslaja u kome se lice ne podiže, zaveslaj se vrši na isti način, pri čemu telo plivača manje izlazi iz vode .
Tokom plivanja delfin tehnikom, dobra koordinacija plivanja podrazurneva da se na površini sukcesivno i u poretku pojavljuju jedno za drugim: glava, laktovi, šake i ruke, kukovi, pa stopalanlivača na površini vode.