Plivačke tehnike – program
Plan i program obuke plivačkih tehnika
Plan i program obuke plivačkih tehnika sadrži ciljeve, zadatake, broj časova i sam program obučavanja sa dinamikom, kao i kriterijume za proveru naučenog.
Tok obuke plivačkih tehnika
Pod terminom tok obuke plivačkih tehnika podrazumeva se sistematski organizovana osmišljena metodska celina koja omogućava efikasnu realizaciju ovog programa. Elementi obučavanja plivačkih tehnika i njihov redosled neophodni za realizaciju ovog programa su: položaj tela plivača, disanje tokom plivanja, plivanje rukama, plivanje nogama, koordinacija navedenih elemenata, start i okreti u plivanju. Prilikom obučavanja svake od plivačkih tehnika, obučavanje se organizuje i izvodi poštujući navedeni tok obučavanja.
Fond časova u obuci plivačkih tehnika
Imajući u vidu mnoge faktore od kojih zavisi organizacija i realizacija obučavanja plivačkih tehnika, uzimajući u obzir specifičnosti svake plivačke tehnike kao i složenost motoričkih zadataka koje je neophodno rešiti kako bi se naučila plivačka tehnika, fond časova za izvođenje ovakve vrste obuke ne može biti precizno određen.
Različite strukture plivačkih tehnika iziskuju i različite fondove časova neophodne za realizaciju ciljeva obuke. Prilikom obučavanja dece uzrasta 7-18 godina plivačkim tehnikama, planira se 25 časova za obučavanje i uvežbavanje svake od tehnika. Sa ovim fondom časova obuku uspešno savlada minimalno 80% , jednu tehniku u svim ispitnim rokovima. Ostalom broju su potrebni dodatni časovi. Treba napomenuti da se u ovom slučaju obuka organizuje grupno , što umanjuje mogućnost češćeg korigovanja greške kod polaznika i produžava obuku.
Fond od 20 časova je moguće primeniti prilikom obučavanja osoba starosti 25- 35 godina, pod uslovom da imaju neka praktična predznanja plivanja i razvijene motoričke sposobnosti, a za uzrast stariji od 35 godina fond časova bi mogao biti 35-40 časova.
Dinamika časa
Dinamika časa je deo plana i programa obuke koji je deo sportske didaktike, ali se u našim uslovima realizuje u zavisnosti od organizatora i realizacije obuke tehnika sportskog plivanja.
Naučenom plivačkom tehnikom smatra se plivanje u skladu sa pravilima FINA. Ocenu treba sačiniti i u odnosu na kondiciju, tako daje moguće isto uraditi na dužini od 2x25 m. Sastavni deo svake tehnike je start i okret u skladu sa propozicijama. Stoga, provera naučenog u obuci plivačkih tehnika treba da se sastoji od gore navedenog kriterijuma.
Plivačke tehnike
Pojam tehnika predstavlja formiranu motoričku naviku. Pod pojmom tehnika podrazumeva se vremenski, prostorno i energetski najracionalnije izvođenje nekog kretanja, pokreta, gibanja.
Sportska tehnika se definiše kao racionalno i efikasno izvođenje kretanja radi rešavanja određenog zadatka.
Tehniku sačinjava celokupnost kretanja kao što su položaj tela, put kretanja koji određuje pravac i amplituda pokreta, brzina kretanja, tempo i ritam kretanja, a takođe i celokupnost unutrašnjih i spoljašnjih sila, koje imaju određeni uticaj na kretanje.
Osnovu tehnike čine pokreti i kretanja karakteristični za dati sport, po kojima se ona upravo i razlikuje od drugih tehnika. Osnovu tehnike određuju relativno stabilni odnosi između pojedinih elemenata i karakteristika date fizičke vežbe (redosled u ispoljavanju mišićnog naprezanja, usklađenost odnosa vremenskih, prostornih i vremensko-prostornih karakteristika, određena ritmička obeležja itd.) Prema tome, izostavljanje ili narušavanje bilo kog elementa ili odnosa u datoj sveukupnosti koja Čini osnovu tehnike, može dovesti do znatnog umanjenja efikasnosti tehnike ili do narušavanja njene suštine .
Znajući, da je svaki pojedinac različit po svojim antropološkim karkateristikama, izvođenjem tehnike koja je zbog pomenutih različitosti modifikovana, nastaje stil izvođenja tehnike. Svako može neku od tehnika plivanja plivati na najracionalniji način, on tehniku pliva u skladu sa defnicijom (osnovnim karakteristikama tehnike), ali na sebi svojstven način, što predstavlja stil plivačke tehnike.
U sportskom plivanju postoje četiri plivačke tehnike koje su po pravilima Svetske plivačke federacije (FINA) defmisane i propisane kao takmičarske tehnike. To su tehnika kraul, leđna tehnika, delfin tehnika i tehnika prsno.
Prilikom analize plivačkih tehnika potrebno je znati koji su to elementi koji grade efikasnu tehniku sportskog plivanja. To su, pre svega: položaj tela i kliženje plivača, način disanja tokom plivanja, plivanje rukama (zaveslaji), plivanje nogama (udarci) i koordinacija navedenih elemenata. Koristeći ovakvu strukturu analize plivačke tehnike, mogu se uočiti i korigovati nepravilnosti koje se javljaju, ukoliko se analiza vrši sa tim ciljem.
Jedan od bitnih detalja u plivanju rukama je oblik koji formiraju prsti šake kao propulzivne površine. Pravilan položaj prstiju prilikom plivanja je kada su prsti blago sastavljeni . To je forma koja obezbeđuje veliku propulzivnu površinu pri čemu prilikom provlaka šake kroz vodu između prstiju ne prolazi voda i ne umanjuje efekte propulzivne površine. U praksi se može sresti i jako stisnuta šaka sa ispruženim prstima. Ovaj položaj prstiju obezbeđuje manju propulzivnu površinu nego prethodni, a nedostatak mu je i to što su prsti stisnuti snagom muskulature u tom položaju, što znači da je ruka ukočena, a ne gipka i mobilna u pravcu dugačkog zaveslaja. Stoga se može zaključiti da ovaj položaj prstiju nije racionalan. Kroz prostor među prstima prilikom zaveslaja, prolazi voda i na taj način smanjena propulzivna površina.
Značajnu ulogu prilikom plivanja rukama ima položaj ruku (optužene ruke i ulazak šake u vodu). Efikasnost zaveslaja u plivanju zavisi od dužine zaveslaja koja uzrokuje i frekvenciju zaveslaja. Ulazak šake u vodu ima veliki značaj u plivanj početku zaveslaja, jer može uticati na brzinu plivanja. Ulazak šake u vodu treba pod uglom, kako ne bi došlo do velikog sudara šake sa česticama vode, jer to pov otpor trenja i umanjuje brzinu plivanja. Postoje autori sa drugačijim mišljenjim analiziraju ulazak šake plivača u vodu i kažu da zaveslaj u svim tehnikama započinje šakom okrenutom prema napolje . U momentu sudara šake sa površinom vode, šaka treba da je opružena i paralelna sa površinom vode, kako bi nakon ulaska u vodu, počeo zaveslaj. Činjenica je da je položaj ruku i ulazak šake u vodu u laži vodenih čestica prilikom plivanja isti za sve četiri plivačke tehnike, sa mogućim minimalnim odstupanjima koja se mogu pojaviti kao posledica različitosti tehnika i stila plivanja svakog plivača posebno.