Plivanje

Plivanje – Najzdraviji sport za decu i odrasle

Plivački trening(plivanje) je veoma složen proces koji kroz podizanje stanja treniranosti plivača omogućuje postizanje sve boljih rezultata. Najzna­čajniji elementi treninga plivanja su: kondicija, tehnika, taktika i psihička priprema. Mada se na treninzima radi pretežno od­vojeno na podizanju i usavršavanju pojedinih elemenata, ipak su oni medjusobno najuže povezani i zavise jedni od drugih. Dakle, od stepena njihovog dostignuća i uzajamne povezanosti zavisi stepen treniranosti plivača.

Kondicijai plivanje se stiče svestranom fizičkom pripremom, a osnov je za postizanje visokih, sportskih rezultata. Plivanje je temelj motoričkih i funkcionalnih mogućnosti  /stanje  poboljšane radne sposobnosti organizma, a naročito centralnog nervnog sistema, disajiiog i srčano sistema/, na kojima počiva, razvoj svojstava brzine, snage, izdržljivosti, pokretljivosti i okretnosti.

Kod plivanja(plivanje) kao i u drugim sportovima razlikujemo opštu kondiciju a kao njenu nadgradnju speci jalnih kondiciju. Mada je teško postaviti tačnu granicu izmeđju jedne i druge kondicije, ipak se mogu označiti njihove karakteristike.

Kada se govori o opštoj kondiciji plivanja – plivanje za decu, misli se na sve­strano razvijanje osnovnih osobina koje su neophodne za razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti organizma plivača, dok specijalna kondicija označava stanje razvijenosti fizi­čkih svojstava specifičnih za odredjenu plivačku disciplinu.

Dakle plivanje, svestrana, fizička i motoriška aktivnost.Ako plivač pretenduje na veće sportske uspehe on mora veliku pažnju da posveti svestrano fizičkom razvoju, čiji  nivo treba iz godine u godinu da raste.

 

Pošto se plivanje odvija u nesvakidašnjoj sredini vodi, nužno je da se osvrnemo na neke pojedinosti. Nesum­njivo je da plivanje, sistematsko i dugo vežbanje u vodi doprinosi više ili manje harmoničnom razvoju plivačeva, organizma i podizanju njegovih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. Medjutim, is­kustvo nam pokazuje da se neke fizičke osobine kod plivača daleke brže i efikasnije izgradjuju vežbanjem na suvu, jer se ovde, uz manji gubitak .energije nego u vodi, mogu pri meni ti daleko broj­nija i raznovrsnija sredstva opšte fizičke pripreme, i to naročit primenom specijalnih vežbi oblikovanja sa i bez opterećenja, elemenata atletike, akrobatike, sportskih igara, smučanja, kli­zanja itd. Na taj način, veoma se proširuje opšti obim rada na suvom i u vodi, razbija se monotonost koja karakteriše trening naročito u zimskom bazenu, a  postiže interesovanje za trening.

Plivač korišćenjem sredstava opšte fi­zičke pripreme na suvom, naročito u pripremnom i prelaznom pe­riodu treninga razvija svoj organizam, snaži ga, i priprema za rad u vodi u svojoj disciplini. Plivač na taj način pripreman i sa željom prihvata  u takmičarskom periodu sve obimniji i intenzivniji trenig u vodi. Pojam snage u sportu i plivanju označava sposobnost mi­šića da odolevaju većim otporima. Snagu karakteriše stepen napregnutosti (tenzija) koju mišići mogu da ostvare pri kon­trakciji. Snaga mišića zavisi od brojnih faktora: od fiziološkog preseka i morfološke strukture mišića, biohemijskih procesa koji se zbivaju u organizmu i toku  rada, od stanja centralnog nervnog sistema kao i od psihičkih funkcija, naročito u vezi mogućnosti jačanja volje.

Plivanje spada u grupu sportova kod kojih postizanje visokih rezultata u mnogome zavisi od nivoa snage jedne od osnovnih osobina motorike. Plivanje ušlovjenost daleko se više ispoljava u sprinterskim disciplinama. U savremenoj tehnici plivanja teži se ka opštem ubrzanju ritma plivanja, t j. ubr­zanja pre svega aktivnog pokreta kroz vodu , koji ce se na taj način izvoditi u mnogo kraćem, vremenskom, periodu.

Kod takvog plivanja, udovi prilikom svakog zaveslaja nose veći teret, a broj zaveslaja u jedinici vremena je povećan.

Da bi plivač mogao da odoli takvim zahtevima, tj da u povećanom ritmu efikasnog zaveslaja izdrži celu distancu, on mora da radi na usavršavanju osnovnih motoričkih osobina, a pre svega da poveća snagu mišića. Međjutim, odmah se nameće pitanje kakva snaga je potrebna plivaču. Da li tzv “apsolutna snaga^“ koja se karakteriše, pre svega, stepenom nervno-mišićnih napora uamerenih na savladjivanje bilo kakvog spoljneg otpora (težina)  ili “relativna snaga” .

Interesantno je istaći naučna zapažanja ljudi na koji uporedjenjem veličina indeksa težina-rast kod vrhunskih sportista dolazi do konsta­tacije da plivači slično kao trkači, skakači i drugi imaju srazinemo mali indeks, što znači da stepen razvitka mase mi­šica kod njih nije veliki, dok naprotiv bacači odlikuju se velikim indeksom visina-težina, t j  da poseduju veliki obim mišića. Ova konstatacija nije nikakva slučajnost, već proizvod selekcije i načina treninga kod pojedinih sportskih disciplina. jer kakav će se mišić razviti po svojim kvantitativnim, i kvalitativnim osobinama, pre svega, zavisi o treningu, odnosno o vrsti nadražaja.

Putem odgovarajućeg, specijalističkog treninga, mi možemo da izgrađjujemo tzv. “sirovu snagu, apsolutnu ili sta­tičku”, koja se karakteriše mogućnošću savladjivanja najvećeg otpora bez. obzira na vreme koje je za rad utrošeno, dalje “brzinsku snagu” koja se ogleda u što bržem savladjivanju jednog relativno visokog, otpora i najzad “snažnu izdržljivost” koja označava mogućnost savladjivanja jednog relativno malog .otpora ali u dužem trajanju.

Plivačima u osnovi potrebna su sva tri vida snage, međjutim, akcenat rada treba da bude na i zgradjivanju upravo “snžne izđržljivosti ”, jer najkraća plivačka disciplina , pošto traje u prošeku nešto malo ispod minute, prelazi okvire maksimalnih naprezanja,koji se kara lete rišu “brzinskom snagom”. Snaga može da se razvijaraznim metodama i upotrebom različitih pomagala. Kod plivača akcenat treba da bude na, povećanju mišićne snage, pre svega ruku, nogu ramenog pojasa i trupa.

Osposobljavanje mišića za postizanje maksimalnih naprezanja,  moše se ostvarivati:

1. podizanjem maksimalnog tereta,
2. višekratnim podizanjem tereta manjeg od maksimalnog,
3. podizanjem malog tereta uz maksimalnu brzinu pokreta.

Razumljivo je da se u plivanju u najvećoj meri ko­riste vežbe pod 3, jer je plivaču, s obzirom na karakter kre­tanja u vodi, pre svega, neophodna tzv. relativna sila, koja se uspešno razvija vežbama karaktera brzinske snage. Porast snage – plivanje, na račun povećanja mišićne mase u plivača /što je slučaj kada se koriste vežbe pod 1 i pod 2,  obzirom na povećanje težine tela a time i čeone površine tela, nije koristan.

U izgrađjivanju snage mora se voditi računa da plivački trening počinje u miadjem uzrastu (8-10 god.) kada se koristite sasvim mala opterećenja. To može. da bude, pre svega, savladjivanje težine svog tela i delova svog tela i vežbe u parovima :čučnjevi, skokovi, zgibovi, visovi, kao i sve vrste savladjivanja otpora od strane para.

Vežbe sa ekspenderima, gumenim trakama, medieinkama itđ. mogu da se upotrebljavaju sa decom od 10 do 12 godina. Plivanje predstavlja sposobnost kretanja u vodenoj sredini.

Kasnije, u cilju snaženja mladih, plivača u punoj meri koristi se specijalni uređaji ( to su, pre svega, sprave koje uz opterećenje omogućuju imitiranje plivačkih pokreta. Najefikasniji su tzv« izokineticki trenažeri koji tokom celog zaveslaja /propulzivni pokret/, odgovarajuće uloženoj mišićnoj sili, pružaju otpor.Plivanje je stvar opšte kulture.

U plivačkoj praksi u najvećoj meri kpriste se tzv. dinamičke vežbe za razvoj snage (vežbe snage sa izotoničnom kontrakcijom), mada neki treneri, naročito kod plivača sa ve­ćim plivačkim stadom uz ove primenjuju i tzv. statičke vežbe za razvoj snage /vežbe snage sa izometrijskom kontrakcijom/, kao i kombinovane vežbe snage od prethodne dve vrste vežbi /vežbe snage sa  intramedijalom . Plivanje je olimpijski sport.

Interesantno je istaći da dobre rezultate daje primena iste vežbe u sva tri vida izvodjenja. Plivanje po svemu navedenom predstavlja najzdraviji sport.

 

Benefiti plivanja kao sporta za decu i mlade

Deca imaju koristi od aktivnog sportskog života i bavljenja  bilo kojim sportom. Naša sportska organizacija smatra da učešće u organizovanom sportu pruža šansu mladim ljudima da povećaju svoju aktivnost i razvijaju se socijalno i fizički. Dodali bi da je plivanje jedan od najsveobuhvatnijih programa vežbanja životnog stila koji su dostupni deci, uključujući snagu, fleksibilnost, brzinu, ravnotežu, koordinaciju, moć i disciplinu. Bez obzira da li su uključeni u rekreativno , sportsko ili takmičarsko plivanje , veštine naučene u plivanju imaju značajna blagotvorna dejstva i u ostalim aktivnostima kao i životu svakog deteta.

Opšte zdravlje

Plivanje kao sport pomaže deci da postanu fizički aktivni i da budu zdravi. Učestvovanje u bilo kojoj vježbi znatno smanjuje rizik od gojaznosti, srčanih oboljenja i dijabetesa u odraslom dobu. Od 2011. godine, svako treće dete u Republici Srbiji je imalo prekomernu težinu, a opšti savjet za fizičku aktivnost i sport  je da je podsticanje umjerene i snažne fizičke aktivnosti među mladima veoma važno i od nemerljivog je značaja.Navike koje se steknu kao dete često se prenose kasnije u zrelim godinama. Redovno učešće na treninzima plivanja može naučiti decu kako da žive zdrav životni stil, i ostaju uključeni u sport dok rastu i razvijaju se a i kasnije tokom života.

Društvene pogodnosti

Bavljenje plivanjem može pomoći deci da bolje spavaju i steknu veštine i iskustvo kako bi bolje rešile fizičke i emocionalne izazove u životu. Učestvovanje na treninzima i redovno plivanje pruža, maloj deci i mladima, priliku da komuniciraju sa vršnjacima. Srpski plivački klub takođe veruje da plivanje pruža deci priliku da se upoznaju sa socijalnim veštinama kao što su slušanje, praćenje uputstava, disciplina, kao i poštovanje drugih. Deca se zabavljaju, upoznaju nove prijatelje i uče samostalnosti.

Posvećenost i disciplina

Za plivanje kao bazični sport, potrebna je posvećenost i koncentracija. Struktura časova plivanja uči decu koliko se naporan rad i posvećenost isplati. Pozitivna iskustva u plivanju mogu izgraditi poverenje kroz postignute rezultate i ilustriraju deci da im se posvećenost sportu isplati. Pravila i kodeksi ponašanja u plivačkom klubu pomažu deci da nauče važnost poštovanja pravila za sigurnost i da podstiču model ponašanja koji poštovanje drugih.

 

Motorne veštine, koordinacija i ravnoteža

Plivanje pomaže deci da izgrade čitav niz motoričkih i koordinacionih veština i pomažu u razvijanju dobrog osećaja za svesnost tela. Mladi plivači će naučiti kako koristiti različite delove svog tela na razne načine. Treneri plivanja i stručnjaci u plivačkom sportu tvrde da kroz  aktivno bavljenje plivanje razvija svesnost, kontrolu i koordinaciju tela, što može biti korisno za druge fizičke aktivnosti, sport i svakodnevni život.

 

Snaga

Plivači su poznati po odličnom odnosu snage i težine. Plivanje u mladosti može pomoći u izgradnji temelja dobre sveobuhvatne snage mišića, izdržljivosti i moći. Plivači postaju jači kroz redovnu obuku, što pomaže u razvijanju vitkih, toniranih mišića, poboljšane ravnoteže i bolje držanje.

 

Zakažite besplatno testiranje : 063 204-700