Plivanje i spašavanje na vodi
Oživljavanje davljenika – spašavanje na vodi
Ostajanje pod vodom duže od 5 minuta često je kobno ali uvek treba pokušati oživljavanje prividnog davljenika. Vrlo je važno da se počne veštačko disanje što pre sa žrtvom koja je izvađena iz vode.
Postupak oživljavanja:
– davljenika položiti licem naniže, otvoriti mu silom usta, povući jezik, ukloniti nečistoću iz grla i usta;
– presaviti u pojasu da se iscedi voda iz pluća;
– položiti ga na trbuh, najbolje tako da mu glava bude niža od nogu. Jedna ruka da bude ispružena pored glave a druga savijena u laktu, tako da se glava može okrenuti u stranu i da počiva na šaci te ruke, vrhovi prstiju dolaze do usta;
– opkoračiti jednu butinu davljenika i postaviti koleno između njegovih nogu tako da se može zauzeti pravilan položaj za sledeće dejstvo: staviti dlanove na donji deo leđa da prsti budu na davljenikovim donjim rebrima, palci i prsti su u prirodnom položaju, a vrhovi prstiju obuhvataju grudni koš sa strane. Dlanove šake staviti što je moguće dalje od kičme a da pri tome ne kliznu;
– držeći ruke opružene polako se nagnuti napred tako da se težina tela postepeno prenosi na davljenika. Ne savijati laktove, pritisak treba da bude dovoljan da istisne vazduh iz pluća i ne srne biti jači od 18 do 27 kg. Pritisak treba da traje oko 2 sekunde. Brojati: hiljadu jedan, hiljadu dva;
– povući se nazad i potpuno ukloniti pritisak. Brojati “hiljadu
tri, hiljadu četiri”,
– ponovni pritisak i otpuštanje da traje oko 4 sekunde ili 12-15 puta u minutu;
– izvoditi ovaj postupak neprestano dok se ne uspostavi prirodno disanje, ili dok ne bude sumnje da je davljenik mrtav. Pošto su mnogi davljenici izgubili živote zato što je veštačko disanje prerano prekinuto, postupak treba izvoditi 4 Časa;
– držanje u toplom, je pored veštačkog disanja najdragocenija pomoć koja se može pružiti davljeniku. Jedan od pomoćnika treba da oslobodi davljenika od odela i da ga zamota u neko ćebe;
mogu se upotrebiti zagrejani crepovi ili grejalica, no oprezno, da se ne opeče davljenik;
I kad davljenik oživi treba ga pustiti da leži, ne dozvoliti mu da sedne ili ustane da se ne bi onesvestio. Čim se potpuno osvesti mogu mu se dati nađražujuča sredstva, kao čaj, kafa, amonijačni alkohol;
p ponekad se desi da davljenik prestane da diše, treba odmah §
nastaviti veštačko disanje;
VEŽBE ZA OŽIVLJAVANJE DAVLJENIKA (Plivanje i spašavanje na vodi)
Primena veštačkog disanja:
– vežbati uduvavanje vazduha u ritmu koji odgovara deci (18 do 20 puta u minuti) i u ritmu za odrasle (12 do 16 puta u minuti),
– vežbati pritiskivanje na donji deo leđa po metodi Helger-Nielson,
26 A
– zbog dugotrajnosti veštačkog disanja potrebno je više pomoćnika a kad se smenjuju paziti da se ne gubi ritam disanja. U mnogim slučajevima disanje se povratilo posle 4 časa veštačkog disanja, a ima primera kad je normalno disanje uspostavljeno posle 8 časova. Ne treba usvojiti uobičajene i opšte probe da li je čovek mrtav. Pre nego što se dozvoli obustavljanje postupka, lekar treba da izvrši ispitivanje u različitim razmacima.
– vežbati pritiskivanje na donji deo leđa i podizanje laktova davljenika po metodi Helger-Nielson
Primena spoljašnje masaže srca:
– staviti obe ruke (jednu preko druge) na donji deo grudne kosti i u odgovarajućem ritmu pritiskivati prema dole
Primena veštačkog disanja
– otkopčati sve što steže grudni koš i vrat, izbaciti “vodu” iz organizma davljenika a) staviti ga potrbuške preko kolena (klek na jedno koleno), b) iz ležećeg stava na prsima uhvatiti ga oberučke u struku i podići gore,
– u ležanju na leđima drvcetom otvoriti stisnuta usta, a zatim bez pomoćne sprave ručno položiti davljenika na tlo za primenu veštačkog disanja, metodom usta na usta (na leđima)
– položiti davljenika na čvrsto tlo za primenu veštačkog disanja metodom Helger-Nielson
TEST ZA SPASIOCA (Plivanje i spašavanje na vodi)
Prezime i ime:
1. Na koji način spasilac treba da se približi osobi koja se davi?
2. Ako je osoba nesposobna da diše, može li se pomoći davljeniku?
3. Ako osoba, koja je iznesena iz vode diše, treba li primeniti ve-štačko disanje?
4. Na koji način se može izvaditi telo koje leži u dubokoj vodi na dnu?
5. Je li preporučljivo skinuti odelo pre nego se pokuša spašavanje?
6. Šta treba da čini spasilac kod osobe koja je nasilna?
7. Koji drugi postupci mogu biti sprovedeni, nakon što je sprovedeno veštačko disanje?
8. Da li plivač mora čekati 2 sata posle jela da bi plivao?
9. Šta treba učiniti da se olakšaju grčevi mišića u vodi?
10. Kada nije preporučljivo da spasilac skoči u vodi i pliva u pomoć na prvi poziv > zapomaganje u pomoć?
11. Koliko puta se može vršiti pritisak u 1 minuti kod oživljavanja?
12. Zašto spasilac mora zaroniti, da bi se oslobodio osobe koja se davi?
13. Zašto je opasno zakasniti primenom veštačkog disanja?
14. Šta je najvažnije i šta treba najpre ispitati u davljenikovim ustima?
15. Zašto su ruke davljenika kod oživljavanja ispružene iznad, više glave?
16. Nabroj sprave i opremu za spašavanje davljenika.
17. Kako pomoći davljeniku sa obale?
18. Nabroj metode veštačkog disanja.
19. Šta treba primeniti kad se utopljenik vrati svesti
20. Kako zaustavljamo krvarenje?
PRESTANAK RADA SRCA I POSTUPAK U OŽIVLJAVANJU (Plivanje i spašavanje na vodi)
Pre nego što se počne sa masažom srca prethodno se proveri da li se može opipati puls na velikim krvnim sudovima na vratu ili u preponi. Međutim, puls se često ne može opipati i ako srce još radi.
Mnogo je bolje da se prisloni uvo na grudni koš muškarca, u visini leve bradavice na dojci, odnosno da se odigne leva dojka žene, uvo prisloni na grudni koš, i tako oslušne da li se čuju otkucaji srca.
Spoljašnju masažu srca treba otpočeti čim se utvrdi da srce ne kuca, ili kad se u to posumnja. Poznato je da ljudsko srce može ponovo da proradi, ako je pre nesreće bilo zdravo. Danas žive mnogi ljudi kojima je odgovarajuća prva pomoć ukazana na mestu nesreće.
Povređeni se, što pre postavi u horizontalni ležeći stav na čvrstu podlogu. Odeća se ne skida sa povređenog da se ne bi gubilo dragoceno vreme, već se odmah otpočinje sa veštačkim disanjem, metodom uduvavanja vazduha “usta na usta”, i to nekoliko puta da bi se, koliko toliko, krv zasitila kiseonikom. (Plivanje i spašavanje na vodi)
Spoljašnja masaža srca se izvodi tako što se postavi ispružen dlan leve šake na donji deo grudne kosti a preko njega pesnicom druge ruke pritisne se grudna kost. Na taj način će srce stegnuti između grudne kosti i kičmenog stuba i omogućiti da se krv iz srca istisne u važne organe (mozak, pluća, jetra).
Pritiskivanje na grudni koš vrši se težinom svog tela, -a ne snagom mišića svojih ruku. Pri tome je veoma važno da se odredi jačina pritiska na grudnu kost, jer suviše snažan pritisak može dovesti do preloma grudne kosti i rebara, a slab pritisak može biti neefikasan. Najbolje je da se prema izgledu i građi tela povređenog odredi jačina pritiska. Ovim postupkom se omogućava da se izvesna količina krvi istisne iz srca u arterijski krvotok, odnosno do mozga, pluća, jetre, bubrega i drugih tkiva i organa.
Posle jedne sekunde podignu se ruke zida
grudnog koša, čime se omogući da se srce raširi i primi vensku krv u sebe, koju treba obogatiti kiseonikom posle prolaska krvi kroz pluća.
Spoljašnja masaža srca vrši se 60 puta u minutu, i to naizmeni-čno: četiri puta masaža srca, a jedanput veštačko disanje metodom uduvavanja vazduha “usta na usta”. Posle izvesnog vremena treba kontrolisati da li se čuju otkucaji srca, da li radi puls i da li bolesnik spontano diše.
Kada povređeni počne da diše i kad se čuju otkucaji srca, treba ga odmah u ležećem položaju na bok transportovati do najbliže zdravstvene ustanove.(Plivanje i spašavanje na vodi)
Postupak posle oživljavanja, ako povređena osoba počne spontano da diše i čuju se otkucaji srca, takvu osobu postaviti u bočni položaj, u tom položaju povređenog transportovati do najbliže zdravstene ustanove. U toku transporta jedna osoba mora da kontroliše ritam disanja i rada srca. Preporučuje se da transport takve osobe vrše zdravstveni radnici, odnosno služba hitne medicinske pomoći.
PRVA POMOĆ PRI KRVARENJU (Plivanje i spašavanje na vodi)
Uloga krvi u organizmu je višestruka:
Krv omogućava funkciju disanja i razmenu gasova u plućima, odnosi ugljen dioksid iz tkiva i organa u pluća, a iz pluća prenosi kiseonik u tkiva i organe,
putem krvi prenose se hranljive materije do ćelija tkiva i organa,
– krv održava telesnu temeperaturu
– preko krvi se prenose škodljive materije iz organizma, do bubrega te se izlučuju van organizma. Da bi krv mogla da izvrši sve ove zadatke, ona mora u dovoljnoj količini da protiče kroz krvne sudove u organizmu.
Ako jedan deo tela ne dobij a dovoljno krvi, on odumire usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nema života ako je poremećena cirkulacija krvi, ili se izgubi velika količina krvi iz organizma. Svaka povreda krvnog suda i isticanje krvi iz orgnaizma direktno ugrožava život povređene osobe.
– Zadatak prve pomoći je da se što pre zaustavi krvarenje, i na taj način otkloni ili smanji gubitak krvi iz organizma i opasnost po život.
Opasnije je krvarenje iz arteirje. Takva krv je svetio crvene boje i ističe iz krvnog suda u mlazu sa malim prekidima zavisno od ritma srca (mlaz krvi se prekida).
Krvarenje iz vena je manje opasno; krv je tamnije crvene boje i ističe bez prekida, kao što voda curi iz vodovodne česme, polagano, stalno bez prekida mlaza krvi.
Krvarenje nastaje usled povrede krvnog suda (arterije ili vene).
Spoljašnje krvarenje je kada se krv izliva van čovečjeg tela, takvo krvarenje nastaje iz rane, iz povređenog nosa, usled iskašljavanja krvi pri povredi disajnih organa, u stolici ima krvi zbog povrede organa za varenje, a u mokraći zbog povrede mokraćnih kanala.
Znaci krvarenja su:
a) subjektivni znaci, koje prepoznaje sam povređeni: malaksao je, oseca se slabim, oseca muku, zuji mu u ušima, ima osećaj mraka i magle pred očima, oseca žeđ, nedostaje mu vazduha, uplašen je.
b) objektivne znake konstatuje spasilac, i to su: jako izraženo bledilo kože i sluzokože, ruke i noge su hladne, lice je orošeno hladnim lepljivim znojem, pogled je umoran, puls je slab i jako ubrzan, a disanje je ubrzno ili povremeno duboko sa uzdahom, bolesnik je uznemiren i mlatara rukama.
v) Lokalni znaci krvarenja su: odelo je natopljeno krvlju, iz rane se cedi krv ili ističe u mlazu, koža i mišići su presečeni ili iskidani.
Kako se zaustavlja krvarenje (Plivanje i spašavanje na vodi)
Krvarenje iz rane treba što pre zaustaviti na jedan od sledećih načina:
A) pritiskom prsta na povređeni krvni sud,
B) stavljanjem zavoja koji vrši pritisak na ranu (kompresivni zavoj),
C) stavljanjem elastične podveske (podvezivanjem iznad rane).
A) Pritisak prstom na povređeni krvni sud
Jaka krvarenja treba odmah zaustaviti pritiskom prsta na povređeni krvni sud. Pritiskivanje arterije prstom vrši se iznad rane u slučaju kada se pri ruci nema gumeno crevo, marama, kais ili koje drugo sredstvo koje treba da omogući zaustavljanje krvarenja.
Na vratu se krvarenje zaustavlja pritiskom krvnih sudova vrata uz kosti kičmenog stuba; pritisak se vrši sa one strane krvnog stuba koja je bliža srcu.
Na ruci se vrši stalni pritisak u gornjoj trećini nadlaktice tako jako dok ne prestane krvarenje. Ruka i prsti se brzo zamore, te naizmenično koristiti i ostale prste ili zamoliti drugu osobu da vas odmeni; u međuvremenu pripremiti kompresivm zavoj za postavljanje preko rane. Pritisak se vrši sa one strane krvnog suda, koja je bliža srcu.
Spasilac steže prstima krvni sud iznad povrede na natkolenici i na taj način zaustavlja krvarenje, za to vreme drugo lice treba da postavi prvi zavoj preko povređenog krvnog suda (kompresivni). Pritisak se vrši sa one strane krvnog suda koja je bliža srcu.
B) Stavljanje zavoja koji vrši pritisak na krvni sud (plivanje i spašavanje na vodi)
Kompresivni zavoj treba da se postavi ako su u pitanju povrede malih krvnih sudova na ma kom delu tela. Na samu ranu stave se čista gaza (sterilna) a preko nje sloj vate u obliku lopte i sve se čvrsto pritegne zavojem. Na povređeni krvni sud pritisak vrši ta lopta -smotuljak od vate, a pri tom su ostali periferni krvni sudovi slobodni, te vrše ishranu krvlju svih tkiva koja se nalaze ispod mesta povrede.
Stavljanje zavoja na povredu potkolenice tako da on vrši pritisak na povređeni krvni sud radi privremenog zaustavljanja krvarenja. Ako se zavoj natopi krvlju, preko njega se stavi drugi zavoj bez skidanja prvog. Pri postavljanju kompresivnog zavoja noga se podigne uvis i istovremeno prstom pritisne krvni sud iznad mesta povreda. Ako krvarenje ne prestane, ne skida se postavljeni zavoj nego se preko njega postavi novi koji treba još čvršće stegnuti.
Ako je u pitanju otvorena povreda trbuha, zavoj se postavi tako da vrši pritisak na creva koja su ispala van i na taj način se sprečava krvarenje i infekcija (kompresivni zavoj).
C) Zaustavljanje krvarenja pomoču poveske(plivanje i spašavanje na vodi)
Radi zaustavljanja krvarenja poveska se stavlja izuzetno i to samo ako su veoma jaka krvarenja na ruci ili nozi; poveska se
stavi iznad mesta povrede i steže sve dok se potpuno ne zaustavi krvarenje.
Za povezivanje može da se koristi i drugi priručni materijal:
a) široka platnena traka, marama ili višestruko složeni zavoj. Traka se stegne rukom ili u vrče pomoću čvrstog predmeta (drvo, ključ, šrafciger i dr) sve dok ne prestane krvarenje.
b) elastično gumeno crevo se rastegne iznad povrede na ruci ili nozi i snažno veže iznad mesta povrede,
v) kaiš, konopac, poceparii rukav od košulje i druga priručna sredstva koja se nađu na mestu, mogu da se upotrebe, radi zaustavljanja krvarenja.
Zaustavljanje krvarenja iz presečene butne arterije iz koje krv izlazi jasno crvene boje i sa prekidom te prska u jakom mlazu; ši-.roka platnena traka se postavi iznad rane i prekinutog krvnog suda i polako i pažljivo uzme pomoću čvrstog predmeta. Steže se sve dok ne prestane krvarenje.
Poveska se mora uvek stavljati preko odeće (košulja ili gaća), jer ne sme da se stavi na golu kožu. Poveska sme da stoji od 60 do 120 minuta tj. najviše do dva časa, što znači da za to vretne povređeni treba da stigne do lekara. Posle stavljanja poveske, povređeni mora da miruje sve do dolaska u bolnicu.
Pri transportu glavu treba položiti niže u odnosu na trup i ekstremitete (noge i ruke), da bi se omogućio veći priliv krvi u mozak, koji je jako osetljiv na smanjeni priliv krvi. U toku transporta do zdravstvene ustanove mora se uvek kontrolisati postvljena poveska, a) ako je povređeni ud hladan i bled, znači da je u potpunosti prekinut krvotok i onemogućena ishrana povređenog uda, posle dva časa od stavljanja poveske mogu da nastanu razna oštećenja tkiva, zbog toga se nastoji da ranjenik stigne u bolnicu pre isteka dva časa.
Toplotni udar(plivanje i spašavanje na vodi)
Toplotni udar nastaje u žarkim letnjim mesecima, kada je va-zduh zasićen vodenom parom u vreroe omorine . Nagomilana toplota u organizmu ne može u dovoljnoj meri da se izluči iz organizma putem znoja, disanja i strujanjem vazduha.
Toplotni udar brže nastaje ako se nosi nepodesna odeća i obuća, takođe loše utiče vazduh koji zaudara, razni neprijatni mirisi i zapara u kolima.
Znaci toplotnog udara su:
– nastaje zamor, osećaj opste slabosti sa glavoboljom, povraćanje, vrtoglavica a nekad i gubitak svesti;
– lice je modro plavo, koža je suva, vratne žile su nabrekle, disanje je površno i ubrzano a telesna temperatura povišena, nastaju grčevi mišića i drugo,
– puls je ubrzan i oslabljen,
– oči su staklaste i ima se osećaj treperenja i omaglice,
– vrlo brzo nastaje gubitak svesti, a svi ovi poremećaji funkcije organizma, mogu kod srčanih bolesnika i starijih osoba da se završe smrću.
TAG: Plivanje i spašavanje na vodi
Rezervacije i zakazivanje :
Tel: 063/204-700
Povezana tema, škola plivanja.