Delfin greške – Najčešće greške u plivanju delfin tehnikom kod početnika
Grešake u tehnici delfin mogu se klasifikovati, kroz: elemente položaja tela plivača disanje tokom plivanja, plivanje rukama, plivanje nogama i koordinaciju u plivanju.
Položaja tela plivača kod delfin tehnike (delfin greške)
– Dubok položaj tela plivača u vodi – telo plivača odstupa značajno od horizontalnog položaja tela. Posledica je “ukočenosti” tela plivača ukoliko se radi o početniku ili usled slabog rada nogama, ukoliko se radi o plivaču sa dužim stažom. Pasivni elementi plovnosti kao i koordinacija kojom se obezbeđuje da se težište tela nalazi bliže napadnoj tački linije potiska
– Visok položaj glave – može biti posledica lošeg položaja tela uzrokovanog dubokim položajem kukova plivača i neefikasnim zaveslajem. Greška primerenija početnicima.
– Nepostojanje gibanja trupa tokom plivanja jg mirnim leđima. Posledica je neobučenosti kretanja trupa, koordinacije tela, veze trupa sa udarcima i veslanjima. Greška primerena početnicima.
Disanje tokom plivanja
Loš ritam disanja – disanje se vrši ponekad na drugi, a ponekad na svaki zaveslaj. Posledica je loše naučene tehnike plivanja i loše koordinacije disanja sa drugim elementima plivanja.
Plivanje rukama kod delfin tehnike (delfin greške)
– Loša putanja šake kroz vodu – plivač šaku provlači putanjom koja odstupa od one primerene delfin tehnici. Posledica loše naučene tehnike plivanja, ili “izbegavanja” otpora na šaci plivača, pa se ruka vodi putanjom manjeg otpora što umanjuje efikasnost plivanja.
– Kratki zaveslaji rukama – plivanje sa zgrčenim rukama. Posledica su loše naučene tehnike provlaka. U praksi se sreću i plivači koji zbog svoje konstitucije ne mogu izvoditi dugačke zaveslaje.
– Velika frekvencija zaveslaja – plivanje velikom frekvencijom zaveslaja. Posledica je plivanja kratkim zaveslajima odnosno nedostatkom nekog od preioda provlaka ili njegovom niskom efiaksnošću.
Plivanje nogama
– Nepostojanje plivanja nogama – pliva se samo rukama, na snagu. Posledica neznanja plivanja nogama i nemogućnosti koordinacije rada ruku i nogu.
– Pokreti nogama samo iz kolena – pri čemu su kukovi konstantno pod vodom i ne postoji gibanje trupom. Sve zajedno povećava čeoni otpor. Posledica je loše naučenog gibanja trupom.
– Asimetričan rad nogama – najčešće se udara nogama kraul, kao „nedostatak osećaja o visini tela i položaju u vodi”. Posledica je loše naučene tehnike plivanja nogama.
Koordinacija u plivanju
– Loša koordinacija zaveslaja i disanja – disanje nije koordinirano sa fazama zaveslaja, pa se dešava i da se vazduh uzima i kada se plivačeve ruke nalaze u vodi, u ranim propulzivnim fazama. Posledica je loše naučene koordinacije ova dva segmenta.
– Udarci se ne podudaraju sa zaveslajima rukama – pliva se bez koordinacije zaveslaja rukama i nogama. Kada su ruke u periodu otiskivanja, nema udarca. Posledica je loše naučene tehnike plivanja nogama.