Spašavanje na vodi – bezbednost
“Onaj koji spase jedan život, spasao je ceo svet.”
Bezbednost na vodi je sastavni deo brige i organizacije savremenog društva. Tema bezbeđnosli na vodi je prioritet svakog pojedinca, organizacije i institucija čije aktivnosti se odvijaju pored ili u vodenoj sredini.
Sam boravak u vodi uvek izaziva pozitivno raspoloženje i emocije, kako kod dece, tako i kod odraslih. Boravak u vodi opušta muskulaturu, rasterećuje kičmeni stub i zglobove. Plivanjem čovek može da zadovolji svoju biološku potrebu za kretanjem, psihološku potrebu za dokazivanjem, kao i sociološku potrebu za druženjem i sticanjem određenog statusa. Analizirajući neke od fizioloških aspekata može se potvrditi pozitivan uticaj plivanja na pravilan rast i razvoj dece .
Ako posmatramo energetske potencijale prilikom plivanja, efikasnost plivanja je krajnje niska. Ona kod vrhunskih plivača iznosi 4% – 7%, a poređenja radi prilikom trčanja ili vožnje bicikl-ergometra ove vrednsti se kreću od 20% – 30% . Poboljšavaju se i disajni parametri, pa je tako plućni kapacitet kod plivača 10% – 20% veći nego kod neplivača. Zbog horizontalnog položaja tela plivača, vrednosti srčanog pulsa su niže u odnosu na trkača za isti intenzitet energetskih transformacija. Maksimalne vrednosti potrošnje kiseonika tokom plivanja su niže za 6% – 8%, nego pri istom opterećenju na bicikl-ergometru . Navedene činjenice govore u prilog pozitivnog uticaja na telo plivača, što omogućava da se izvede zaključak kako se ovakvi uticaji mogu ostvariti kod svakog rekreativnog plivača.
Plivanje se može višestruko upražnjavati, što najviše zavisi od potrebe pojedinca. Plivanje može biti sportska aktivnost, rekreativna aktivnost, a može se koristiti i kao sredstvo oporavka nakon određenih vrsta stresa od povreda. Bilo koji od navedenih oblika upražnjavanja plivanja mora biti dobra osnova za učenje bezbednog boravka dece i odraslih pored vodenih površina .
Pored navedenih pozitivnih uticaja vodene sredine na ljudski organizam i uopŠte na emociju čoveka, vodena sredina može da bude vrlo neprijatna i opasna sredina za svakog pojedinca koji nije spreman da se pridržava propisa koji ukazuju na opasnosti u vodenoj sredini. Negativan ishod interakcije čoveka i vodene sredine može biti utapanje .
Organizacije koje se bave bezbednošću na vodi
Na prvom svetskom kongresu održanom u Marseju (Francuska) 1878. godine formirana je Svetska spasilačka organizacija ILS – International Life Saving , sa misijom u prostoru bezbednosti i spašavanja na vodenim površinama. U periodu pre toga, prvo su formirane nacionalne organizacije spašavanja i tako se javila potreba ujedinjenja nacionalnih organizacija radi zajedničkog delovanja. Prvo formirana Francuska federacija (FIS), a kasnije Svetska federacija za spasavanie(spašavanje na vodi).
FIS je promovisala bezbednost i spašavanje na vodi, a WLS zaštitu podvodnog sveta. Godin 1993. FIS i WLS su integrisane u ILS. Ovu organizaciju danas sačinjava preko 100 članica. www.ilsf.org
Crveni krst Srbije pored svoje osnovne misije pružanja prve pomoći i pomaganja u nesrećama brine i o bezbednosti na vodi(spašavanje na vodi). Misiju u delu bezbednosti na vodi CKS sprovodi putem promotivnih kampanja, edukacije, informisanjem, obučavanjem spasilaca i formiranjem spasilačkih službi. Ova nadležnost je defmisana Zakonom o Crvenom krstu Srbije. Cpveni krst Srbije je jedini punopravni član ILS-a . Punopravno članstvo u ovoj organizaciji potvrđuje kvalitet rada Crvenog krsta Srbije, kao i kvalitet obuke za spasioce koju sprovodi. Bezbednost kupača i organizovanje kupališta u Srbiji defmisana je i zakonskim aktima. Najveći deo zakonske regulative koja definiše aktivnosti na otvorenim i zatvorenimvodama nalazi se u Pravilniku o u slovi ma za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti pod tačkom 5. Uslovi u pogledu bezbednosti za obavljanje delatnosti, u članovima 12. do 32. objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije br. 063/2013 od 19. jula 2013.
Rizične grupe i uslovi opasnosti na vodi
Svedoci smo sve veće aktivnosti ljudi oko vodene površine. Otvaranje akva-parkova, nabavka privatnih bazena, odlazak na otvorene vode, kupanje na rekama, na uređenim i neuređenim plažama, na jezerima i veštačkim akumulacijama je u ekspanziji. Razlozi za ove pojave su višestruki. Sa bezbednosnog aspekta važno je primetiti sve veći broj kupača raznih profila (plivači, neplivači) na vodenim površinama. Kada je velik broj ljudi pored neke od gorenavedenih sredina, povećan je i rizik od utapanja. Najčešće rizične grupe kupača su:
o deca 0-4 (bazeni na naduvavanje, kupanje bez nadzora odraslih osoba),
g osobe 15-44 (precenjivanje sopstvenih mogućnosti), muškarci (želja za dokazivanjem) i
osobe iz socijalno ugroženih sredina (razne manjinske i etničke grupe bez elementarnih veština bezbednog plivanja).
Ugrožavanje bezbednosti dolazi iznenada i u raznim situacijama, najčešće greškom čoveka, ali i uzrokovano iznenadnim klimatskim promenama, zemljotresima i poplavama. Zbog raznih situacija u blizini vode čovek može da se nađe u opasnosti. Prilikom obavljanja posla u blizini vode nepažnjom može upasti u vodu, pa ako ne ume da pliva ili je u odelu, ako je tekuća voda, hladna voda – njegov život je ugrožen. Čest slučaj izlaganju opasnosti je vožnja plovnim objektom bez prsluka (koji je obavezan).
U slušaju saobraćajne nezgode pri kojoi vozilo upada u vodu, ljudski život, umnogome može zavisiti od poznavanja osnovnih pojmova ponašanja u ovakvoj situaciji. Upažnjavanjem određenih sportova na vodi, takođe se može ugroziti bezbednost, posebno nepažnjom. Plivanje daleko od obale (grč, talasi, nevreme), prilikom surfovanja, kupanja na stenovitoj obali – samo su neke od situacija koje sadrže rizik i zahtevaju koncentraciju i poseban oprez prilikom boravka kraj vode.
Spašavanje na vodi – faktori koji takođe ugrožavaju bezbednost mogu biti i efekti konzumacije alkohola, lekova, narkotika, ali i umor, bolest, sitost i slično.
Prevencija kao prva mera bezbednosti i spašavanja na vodi
Najbolje i najefikasnije sredstvo u težnji da se poveća bezbednost ljudi pored vode jeste preventivno delovanje. Najbolji oblik prevencije od utapanja je obrazovanje i vaspitanje. Obrazovanjem se ukazuje, objašnjava, potvrđuje i dokazuje – šta sve i na koji način može ugroziti bezbednost čoveka, te ukazuje kako reagovati u tim situacijama i spasiti sebe ili pomoći drugome. Od velike važnosti su vaspitni efekti koji treba da utiču na ponašanje kupača na kupalištu.
Jedna od efikasnih mera za povećanje bezbednosti je svakako znanje plivanja.